Svako živo biće mora da diše. Udišući vazduh čovek uzima kiseonik. Kada čovek udiše vazduh on prolazi kroz čitav niz cevi koje se zovu disajni putevi. Oni počinju nosnom šupljinom, gde se zadržavaju čestice koje bi mogle biti štetne za pluća. U nosu se vazduh prečišćava i zagreva. Iz nosa vazduh se spušta kroz ždrelo. Odatle kroz grkljan i dušnik odlazi u dve manje cevi zvane glasnice, od kojih svaka ulazi u po jedno plućno krilo.
Dišemo zato što svaka ćelija u našem telu zahteva neprestani dotok kiseonika za sagorevanje glukoze. Visokoenergetske supstance iz svarene hrane koju ćelije dobijaju iz krvi.
Stručni naziv za disanje je „respiracija“. Ćelijska respiracija podrazumeva način na koji ćelije iskorišćavaju kiseonik da bi sagorele glukozu.
Kiseonih iz vazduha dospeva iz pluća odakle se prenosi u krv i stiže do telesnih ćelija.
Nepotrebni ugljen-dioksid se putem krvi vrća iz ćelija do pluća, i potom izdiše.
U proseku tokom jednog minuta udahnemo 15 minuta a ako brzo trčimo, ritam se pojačava na 80 puta u minutu.
Novorodjene bebe udahnu 40 puta u minutu.
Do 80. Godine života, udahnemo preko 600 miliona puta.
Normalnim udahom unosimo 0,4 litre vazduha, a dubokim udahom može da su unese 10 puta više. Odrastao čovek može da udahne oko 4 litra kiseonika.
Dijafragma je zaobljena mišićna opne između pluća i stomaka koja pomaže grdnim mišićima pri uzdisaju i izdisaju.
Nekoliko zanimljivosti o disanju
Pluća nikada nisu prazna, čak i kad se snažno napregnemo da izdahnemo vazduh. Količina vazduha koja ostaje u plućima naziva se rezidualni vazduh i on se meša sa pri udahu sa svežim vazduhom.
Disanje je i voljna i nevoljna radnja. Dišemo i kada ne mislimo na to, ili kada spavamo.
Tom Sietas (35) uspeo se upisati u Ginisovu knjigu rekorda sa veoma zanimljivm i neverovatnim rekordom, on je čovek koji najviše na svetu može zadržati dah! Novi Ginisov i svetski rekord za držanje daha pod vodom od 22 minute i 22 sekunde!
