Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće.Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dodje i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
-Daj čovece dva sata je! – zalupi mu vrata pred nosem i vrati se u krevet.
Žena ga upita:-Ko je to bio u ova doba noći?
-Ma neka pijandura, traži da ga poguram.
-Pa jesi li mu pomogao?
-Nisam lud, dva sata posle ponoći je, a napolju lije kao iz kabla!
-Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk’o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavili da te poguraju, ko zna kad bi smo se vratili!
Muž se postidi, prizna da je pogrešio,obuče se, izadje na kišu i prodere se u mraku:
-Alo, gde si, jesi li još tu?
-Jesam – odgovori pijanac.
-Treba li te pogurati?
-Treba. Treba. Hvala!
-A gde si ?
-Evo me ovde, na ljuljasci!
