Ovaj vic namenjen je svim strastvenim lovcima, onima koji se ne boje ni najsurovije zime i najgorih vremenskih uslova. Onima koji svoj topli krevet i zagrljaj voljenog bića menjaju za šumske vrleti. Zato je ovaj vic:
Samo za lovce..
Osvanuo je još jedan ledeni lovni dan. Jedan lovac poranio, a napolju -20. Žena ga pita onako sanjiva iz kreveta, zar ćeš stvarno po ovoj zimi u lov. Naravno znaš da to ne bih propustio. Jesi li siguran da ćeš po ovoj zimi u lov. Siguran, odgovori on. Odlazi on do kera, vuče ga iz kućice, ali pas ni da se pomeri.
Vadi mobilni i zove jednog, drugog, tećeg kolegu, niko se ne javlja. Pali kola, akumulator crko skroz. Onako ljut, vraća se kod žene u krevet, a ona sanjiva ga pita: Jel napolju mnogo hladno.
A on će: Ma puca i drvo i kamen.
A ona: Bože, Bože a ona moja budala ode u lov.
