Mlada zena prodaje jaja na pijaci. Ostali prodaju jaje po 5 din, ali ona po 10 din. Vreme prolazi a ona nije prodala nijedno.
Njeni joj govore: „Daj zeno spusti cenu nećeš uspeti da ih prodaš“, a ona njima „Ću da sačekam, nigde ne žurim“. Vreme se natmurilo kao da će kiša, njeni joj opet govore: „Daj ženo spusti cenu …“, a ona njima opet: „Ću da sačekam, nigde ne žurim“.
Svi su vec digli ruke od nje, kad predveče prilazi joj jedan gospodin i reče joj: „Treba mi 200 jaja ne pitam sta košta, ali trebala bi da mi pomogneš da odnesem u svoj stan“, a ona njemu odgovara: „Nema problema nigde ne žurim“. Unesoše oni jaja u stan, kad je gospodin upita: „Da li bi sačekala da spremim neko jelo pa da zajedno jedemo, sigurno si gladna?“, ona njemu uobičajeno: „Ću da sačekam, nigde ne žurim“. Pojeli su, kad opet ce gospodin:
„Da li bi sačekala da skuvam kafu nama dvoma?“, ona opet njemu uobičajeno: „Ću da sačekam, nigde ne žurim“.
Popili su oni kafu, kad će gospodin opet: „Da li bi samnom u spavaću sobu ima nešto važno da ti kažem, znam da si u žurbi?“, ona njemu po ko zna koji put:
„Ću da sačekam, nigde ne žurim“. Obavili oni to … kad se mlada srbijanka poče slatko smejati i poče da govori: „Ala će se moji sutra na pijaci pojesti od muke, kada im budem pričala … em sam prodala sva jaja po ceni koju sam tražila, jela, pila i tri puta se „kresnula“ ….,
gospodin brze bolje da je ispravi govoreći: „Samo jednom …“, a ona opet ono njeno: „Ću da sačekam, nigde ne žurim“.
