Sadržaj
Sportisti mogu da se takmiče u boksu kao amateri ili profesionalci. Amateri mogu da se takmiče na važnim takmičenjima kao što su Olimpijske igre za medalje, dok se profesionalci takmiče za nagrade kao što su šampionski pojasevi i novac.
Boks je fizički sport i boks rukavice nisu dovoljne da bi se nazvali bokserom. Amater ili profesionalac, svako ko ulazi u ring mora biti u dobroj formi i takođe mora imati brze reflekse.
Dobar bokser mora da ima i dobru intuiciju, koja će mu omogućiti da predvidi šta će njegovi protivnici da urade, te da na vreme eskivira udarce i izbegne povrede.
Ko je bio Džordž Dikson?
Džordž Dikson je bio bokser iz Nove Škotske. Rođen je 1870. u Afrikvilu, najstarijoj crnačkoj zajednici u kanadskom lučkom gradu Halifaksu. Tokom svog života, uradio je mnogo neverovatnih stvari i čak je ušao u Kanadsku sportsku kuću slavnih.
Hajde da saznamo više o ovom borcu koji je zauvek promenio boks.
Čokoladica
Kada je 16-godišnji Džordž počeo da boksuje imao je manje od 50 kilograma i bio je tek nešto viši od 160 cm.
Bio je izuzetno sitan. Ali bio je vredan radnik, imao je puno samopouzdanja i izuzetno jak udarac. Dobio je nadimak „Čokoladica“.
Džordž je 1890. godine postao prvi crnac i prvi Kanađanin koji je osvojio svetsko prvenstvo u boksu.
Godinu dana kasnije Džordž je odlučio da nabaci koji kilogram, što mu je omogućilo da se takmiči u drugoj kategoriji.
Osvojio je još jedno prvenstvo! Ovo je učinilo Džordža prvim bokserom koji je pobedio u više od jedne kategorije.
Svoju popularnost obilato je koristio da bi zagovarao građanska prava crnaca, a zahvaljujući njemu mnogobrojni crnci koji su želeli da ga vide u akciji imali su svoja rezervisana mesta – što je čin i ustupak koji je u to vreme bio nezamisliv.
Revolucionar
Džordž je voleo da bude spreman, kao i da smišlja različite i inovativne načine da pobedi svoje protivnike.
Kažu da je Džordž izmislio šado-boks (shadow boxing), pretvarajući se da boksuje protiv zamišljenog protivnika. Džordž je bio i prvi bokser koji je koristio teške bokserske džakove tokom treninga.
Dikson je koristio neke od najnaprednijih tehnika treninga svog vremena – koristio je ručne tegove dok oponaša udarce i prvi je redovno trenirao sa “kruškom” zategnutom sajlama za plafon i pod.
Danas ove tehnike koriste svi bokseri i one u velikoj meri utiču na njihove performanse i kondiciju u ringu.
Borio se u preko 800 mečeva
Džrodž se borio u preko 800 amaterskih i profesionalnih bokserskih mečeva! Iako mnogi od njih nisu zabeleženi, Dikson se smatra jednim od najvećih boksera svih vremena.
U otprilike 150 zabeleženih mečeva pobedio je u 86 borbi (38 nokauta), 38 mečeva proglašeno je remijem, pretrpeo je 21 poraz, a 13 mečeva završeno je bez odluke.
Dikson je ostao upamćen i kao učesnik u najdužem boks meču u istoriji, koji je trajao 4 sata i 37 minuta, imao je čak 70 rundi i završen je nerešeno.
Neslavan kraj
Nedugo nakon svoje poslednje borbe, Dikson je umro 6. januara 1908. na bolničkom odeljenju za lečenje od alkohola. Svoje poslednje dane Dikson je živeo proseći na ulicama Njujorka, sam i bez prijatelja.
Pokušaji Diksonovih fanova da ga dignu na noge su propali, a mediji su objavili da se “bliži kraj bivšem šampionu koji je pao u kandže poroka”. Dikson je doktorima govorio da nema prijatelja, osim bivšeg svetskog šampiona u teškoj kategoriji Džona L. Salivana.
Sredstva za većinu njegovih bolničkih računa prikupljena su na dobrotvornom bokserskom turniru održanom 23. januara 1908. u Bauers Mineri teatru u Njujorku.
Sahranjen je na groblju Mount Hope u Bostonu, u američkoj saveznoj državi Masačusets, a Vlada Kanade je 2021. godine, na preporuku Nacionalnog odbora za istorijska mesta i spomenike, proglasila Diksona za nacionalnu istorijsku ličnost.
Član je Kanadske sportske kuće slavnih, a u njegovom rodnom gradu Halifaksu u Novoj Škotskoj postoji društveni centar nazvan po njemu.
Džordž je bio ultimativni dokaz da se snagom volje mogu postići nemoguće stvari i da ne morate biti veliki da biste postigli velike rezultate!
