Prva asocijacija koja nam se javi na pomen tamjana jeste religija i razni religijski obredi u kojima se on koristi. Međutim, odakle dolazi tamjan? Jeste li se ikada zapitali?
Upotreba tamjana datira još iz starog veka, nekoliko milenijuma pre nove ere, kada su ga koristili stari Egipćani u religijskim obredima i za balsamovanje mumija. Obično se palio tamjan u čast neke osobe ili božanstva. Naročito je zastupljen u kultu mrtvih, gde se tamjan prinosio kao žrtva umrlima ili palio da bi se umirili uznemireni duhovi. Zbog njegove retkosti, skupocenosti i prijatnog mirisa često mu se pridaju životvorna svojstva, a njegovo paljenje predstavljalo je posebnu čast onome kome je namenjeno.
Nekada je tamjan bio valuta, skoro kao zlato. Na severnim područjima Afrike je bio predmet robne razmene još pre 5000 godina.
Biblijski Stari zavet govori o tome kako je Mojsiju Gospod darivao tamjan da bi se koristio za kađenje „svetinje nad svetinjama“. Takođe, Novi zavet govori da su mudraci darivali Isusu na rođenju pored srme i zlato i tamjan.
Vođeni ovim znanjima, hrišćani u svoje obrede ubacuju i tamjan oko 4. godine nove ere. Do tada je ova praksa kađenja tamjanom bila rezervisana za odavanje počasti vladarima. Tek kasnije ulazi u život crkve. Tek 3 veka kasnije zapadni deo crkve prihvata tamjan za svoje crkvene obrede.
Prema indijskim knjigama Veda, tamjan se koristio najpre u medicinske svrhe. Smatralo se da svakodnevno kađenje pospešuje zdravlje svih ukućana. U Indiji se koristi za lečenje najčešće oboljenja poput artritisa, zaceljivanja rana i regulisanje problena sa hormonima kod žena. Na Bliskom istoku se koristio od davnina kao sredstvo za održavanje higijene usta, tako što su žvakali smolu tamjana. Time su uticali na održavanje oralne higijene.
Drevni narodi su otkrili da tamjan poseduje antibaktrijske sposobnosti, čime sprečava infekcije. Na primer, u kineskoj tradicionalnoj medicini služio je kao lek koji poboljšava cirkulaciju krvi i ublažava bolove kod lepre, gonoreje ili raka.
I našem narodu bila su poznata lekovita svojstva tamjana.
U narodnoj medicini preporučuje se da se koristi tamjan protiv zubobolje, tako što bi se smola tamjana nanela na bolno mesto, za održavanje oralne higijene, a korišćen je čak i za izbacivanje kamena u bubregu.
Ni savremena medicina ne zanemaruje lekovita svojstva tamjana, samo što danas imamo naučnu potvrdu za znanja drevne medicine. Bosvelijske kiseline, koje se nalaze u smoli biljke tamjana, dokazano sadrže visok nivo antiinflamantornih sastojaka. Antiupalno svojstvo tamjana koristi se u modernoj medicini pri lečenju Kronove bolesti (upala creva) ili pri lečenju cisti.
Takođe, tamjan ima pozitivno dejstvo na umanjivanje osećaja depresije, anksioznosti I opšte napetosti tela, s obzirom na to da umiruje nervni sistem.
POREKLO TAMJANA
Ali, šta je tamjan zapravo? To je smola sa ugrožene vrste drveta roda bosveli. Njegovo stanište je mahom u Aziji i Africi. Međutim, od samo 5 vrsta ovog drveta se može proizvesti tamjan.
Postoji posebna kategorizacija kvaliteta tamjana. Svaka od ovih pet vrsta daje drugačiji kvalitet smole. Najcenjeniji je tamjan koji potiče od drveta bosvelia sacra. Takođe, razlika u kvalitetu varira i od berbe.
Smola, odnosno tamjan, počinje da se stvara na drvetu tek nakon 10 godina. Sakupljači sekirama zasecaju drvo dva do tri puta godišnje. Ne sme se napraviti više od 9 do 12 rezova po drvetu i to ne previše često. U suprotnom preti opasnost da se drvo osuši i onda bi sakupljači ostali bez sirovine i izvora prihoda, jer je drvetu potrebno vreme da bi se oporavilo od berbe. Postoje tri berbe godišnje. Po kvalitetu, poslednja berba uvek je i najbolja, pa samim tim donosi i najviše prihoda sakupljačima.
Dobri poznavaoci mogu razlikovati kvalitet tamjana i po izgledu njegovog zrna:na osnovu boje se uočava i njegov kvalitet. Bela boja garantuje veći kvalitet. Sa druge strane, providni tamjan se smatra manje kvalitetnim. Osim toga, poznavaoci procenjuju kvalitet berbe i po mekoći zrna: što je zrno mekše, tamjan je kvalitetniji. Beli tamjan se smatra najkvalitetnijom vrstom ove smole.
Zemlje koje prednjače u proizvodnji tamjana u svetu su Sudan, Arabija I Indija. Takođe, najkvalitetnijim se smatra tamjan koji dolazi iz Jemena i Omana.
TAMJAN, UGROŽEN ZBOG VELIKE EKSPLOATACIJE?
Širom sveta, skoro je nemoguće zamisliti sve velike verske praznike bez upotrebe tamjana. Kao što smo već pomenuli, Sudan je jedan od najvećih izvoznika ove sirovine i pruža najbolji kvalitet tamjana. Međutim, ovoj tradiciji preti velika opasnost kao i industrijama koje koriste blagodeti ove sirovine.
Kako je potražnja za ovom smolom na svetskom tržištu značajno porasla, sve je teže obezbediti dovoljnu količinu, a da se ne poremete prirodni uslovi u kojima se ova smola dobija. Tamjana je sve manje iz razloga što drveće, usred prečeste „žetve“, izumire.
Pored kađenja u religijske svrhe, koristi se i u aroma-terapijama, za proizvodnju aromatičnih ulja i u sapunima. Zbog toga je potražnja ove sirovine na evropskom I američkom kontitnentu naglo skočila. Oni koji prate ponudu i potražnju ove sirovine naglašavaju da će potražnja za tamjanom samo rasti, da je potreba tržišta nezasita.
Vrsta bosvelia sacra, zastupljena u Somaliji, koja je najtraženija na tržištu, smatrala se još 1998. godine ugroženom.
Od tada nisu objavljivani novi podaci o tome u kakvom je stanju populacija ovog drveta. U zemljama Trećeg sveta ne postoje ozbiljne mere vlade koje bi kontrolisale očuvanje populacije ovog drveta i ograničavale sakupljanje smole na meru koja ne ugrožava opstanak vrste. Porast broja stanovništva koje se bavi ovim poslom, kao i rast cene tamjana, ne idu na ruku ekolozima koji se bore za očuvanje drveta bosvelia sacra.
Ono što je najtragičnije u celoj priči jeste to što ni velika potražnja tamjana, ni porast njegove cene neće pomoći sakupljačima smole da se izbave iz siromaštva. Ovo drveće se obično nalazi na jako nepristupačnim terenima i u predelima gde su veoma česti sukobi koji onemogućavaju bilo kakav veći profit. Jedan sakupljač tamjana može da sakupi do kilogram smole za godinu dana, zavisno od mesta i vremenskih prilika. Za tu količinu on će zaraditi svega tri, najviše šest dolara! Preprodavci će zaraditi već duplo više, dok će u bočicu upakovano eterično ulje na tržištu dostići cenu od čak 430 dolara.
Imajući u vidu brojne negativne trendove u očuvanju životne sredine, mogli bismo da se polako navikavamo na praznike bez kađenja.
