Zanimljivosti o ljudskoj kosi za koje verovatno niste znali

Očešljamo, začešljamo, ispletemo, ošišamo, čekamo da poraste, pa u krug – kosa je definitivno jedan od najlepših ukrasa koje nam je priroda dala. Koristimo različite šampone, balzame i maske za njenu negu, gelove i sprejeve za stilizovanje frizure. Međutim, da li dovoljno znamo o našoj kosi?

Koliko brzo raste, koja boja kose je najčešća na svetu, po čemu su riđokosi ljudi posebni? Odgovore na ova pitanja i još drugih zanimljivosti o kosi pročitajte u tekstu koji je pred vama.

Najčešča boja kose je crna

Da li ste znali da samo 1% svetske populacije ima crvenu kosu, dok plavu ima tek nešto više ljudi – oko 2 procenta? Sa druge strane, crna je najčešća boja kose. Još jedna zanimljiva činjenica za koji verovatni niste znali jeste da gustina kose zavisi od njene prirodne boje. Tako će najveći broj dlaka imati prirodne plavuše (u proseku oko 146.000), a najmanji crvenokose (oko 86.000).

Ako žudite za gustinom, volumenom i dužinom najbolja nadogradnja kose je jedno od rešenja koje može promeniti vaš lični opis. Kosa na lepljenje, nadogradnja klipsama, u pramenovima, sintetička ili prirodna… Očas posla možete dobiti frizuru o kakvoj sanjate.

Zahvaljujući izumu s početka 20. veka, san o frizuri podrazumeva i to da možete imati kosu u boji koju god želite. Reč je, naravno, o farbama za kosu. Iako je prva boja za kosu proizvedena 1907. godine pod nazivom “Aureola”, farbanje je postalo popularno tek u drugoj polovini 20. veka. U prilog ovome ide podatak da je 1950. godine samo oko 7% žena bojilo kosu, ali da je 2015. godine to radilo oko 75% pripadnica lepšeg pola!

Izvesna istraživanja koja povezuju boju kose i percepciju ličnosti mogu na izvestan način objasniti zbog čega se žene odlučuju da ofarbaju kosu u crveno, plavo ili bilo koju drugu boju. Naime, plavuše se povezuju sa zabavom i flertom, brinete se doživljavaju kao pametne i ozbiljne, a crvenokose kao jake žene.

Dlaka prosečno živi oko 5 godina!

Kosa raste brže po toplom vremenu. Toplota podstiče cirkulaciju, a samim tim i rast kose. U bilo kojem trenutku 90% dlaka u vlasištu raste, dok se ostalih 10% odmara. Čim se otkine iz folikula, rast nove vlasi već počinje. Životni vek jedne dlake je otprilike pet godina.

Svi folikuli dlaka u ljudskom telu formiraju se još kod ploda u maminom stomaka, koji je u materici tek pet meseci. Broj folikula sa kojim se rodimo ne može se povećati.

Godišnje kosa poraste u proseku za 15 cm

Kosa je, nakon koštane srži, tkivo koje najbrže raste i obnavlja se u ljudskom organizmu. U proseku, kosa raste 1,25 centimetara mesečno, odnosno 15 centimetara godišnje. Kosa najbrže raste u mladosti, tačnije kada smo u uzrastu od 16 do 24 godine. Sa godinama rast je sve sporiji.

Zanimljivo je to što dlake mogu rasti bilo gde na ljudskom telu, osim na dlanovima, stopalima, kapcima, usnama i sluzokoži.

Šišanje kose ne utiče na njen rast, ali pomaže da se izbegnu iskrzani i rascvetali krajevi. Zbog kose koja puca i lomi se na krajevima stiče se utisak da uopšte ne raste. Ipak, ako želite nešto dužu frizuru, uz adekvatnu negu to će biti moguće.

Potrebno je oko tri godine da kosa poraste do ramena, a 7 godina da naraste do struka.

Od čega se sastoji kosa?

Dlaka se sastoji od keratina, proteina koji ulazi u sastav rogova, kopita, kandži i perja. U čovekovom organizmu, pored kose keratin predstavlja glavni “sastojak” noktiju. Što se hemijskog sastava tiče, kosu čini 50 procenata ugljenika, 21 procenat  kiseonika, 17 procenata azota, 6 procenata vodonika i 5 procenata sumpora. Tamnija kosa ima više ugljenika od svetlije.

Kosa kao lična karta

Kosa sadrži podatke o svemu što je ikada bilo u vašem krvotoku, uključujući droge i jedna je od najčešće korišćenih forenzičkih dokaza. Lekovi, alkohol, vitamini i minerali, šta god da ste konzumirali, može da se očita iz vaših dlaka.

Jedino što nije moguće prepoznati po kosi je pol, jer su muška i ženska kosa identične strukture. Ženska dlaka je samo duplo tanja od muške.

Kosa opada svakodnevno

Dlake u odvodu nakon tuširanja ili na četki posle češljanja ne treba da vas brinu. Normalno je da nam svakodnevno opadne između 40 i 150 dlaka. Ćelavost počinje da postaje vidljiva tek kada izgubite preko 50% dlaka sa vlasišta.

Kako prosečna osoba ima 100.000 – 150.000 dlaka na glavi, jasno je da 150 dlaka koje otpadnu u toku jednog dana ne treba da vam predstavljaju brigu.

Najčešći uzrok opadanja kose je genetika. Ako su vaš otac ili deda ostali bez kose u kasnim pedesetim, onda su velike šanse da ćete i vi naslediti ćelavost od njih.

I jedna smešna činjenica u vezi opadanja kose: ljudi su u 19. veku verovali da slušanje duvačkih instrumenata može izazvati opadanje kose!

Lepoj kosi treba vremena!

Prosečno vreme koje žena provodi u pranju kose, njenom sušenju i stilizovanju je 1 sat i 53 minuta nedeljno. Prema toj računici, žena bi do svoje 65. godine provela 7 meseci života baveći se kosom. Sa druge strane, jedan muškarac provede u proseku čak 5 meseci života u brijanju.

Statistika kaže da 90% Japanaca i 80% Severnih Amerikanaca opere kosu dva puta dnevno, a da samo 25% stanovništva Evrope pere kosu na dnevnom nivou.

Inače, tečni šampon kakav danas koristimo i znamo lansiran je na tržište tek 1952. godine. Prvi proizvod za kosu za muškarce proizveden je 1928. godine. Bila je to vrsta kreme napravljena od mineralnih ulja, vode i pčelinjeg voska.

Dok danas predstavlja specifičan ukras i na izvestan način simbol lepote, u viktorijansko doba kosa je korišćena čak i kao nakit. Ljudi su nosili broševe i priveske sa pramenom kose voljene osobe. To je bio znak naklonosti i privrženosti.

Kosa nije samo ukras

Iako se svi ponosimo svojom bujnom kosom, ulepšavamo je i doterujemo, njen glavni zadatak nije dekorativnog karaktera. Zapravo, kosa na glavi raste da bi nas zaštitila od sunca, a dlake pod pazuhom i u predelu genitalija su tu da bi zadržale feromone i poslale naš miris potencijalnim partnerima.

Zbog čega su riđokosi ljudi posebni?

Osobe koje imaju riđu boju kose su posebni, i to ne samo zbog specifične boje dlaka. Naime, zbog toga što su nosioci MC1R gena, riđokosi su tolerantniji na anestetike. Tako će im biti potrebna jača doza anestezije nego drugim ljudima. Uz to, osetljiviji su na hladnoću.

Zanimljivo je to da Škotska ima najveći procenat riđokosih ljudi, čak 13%, ali ipak najveći broj ljudi sa riđom kosom živi sa druge strane okeana, u Sjedinjenim Američkim Državama.