Poslovice su kratke usmene književne formule, u prozi ili stihu, koje izražavaju mudrost i iskustvo mnogih naraštaja (u obliku zaključka, saveta, zapovesti itd.). Iza mudrosti koju izražavaju, često stoji, jedno snažno osećenje. Pogledajte neke od najlepših narodnih poslovica sa objašnjenjem…
Ako je kratak dan, duga je godina. Što se danas svršiti ne može, svršiće se drugi put.
Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
Više je dana nego kobasica. Ne valja pojesti i potrošiti sve za jedan dan.
Dobra riječ ne košta mnogo. Zato je ne treba izostaviti, pa ako pomogne, dobro; ako li ne pomogne, nema štete.
Đe si pevao letos, pevaj i zimus. Kazale čele bumbaru, kad je bio došao da prezimi kod njih, pa ga pitale šta je leti radio te se nije za zimu starao, a on rekao da je pjevao.
Eto polja a eto i konja. Da se ogledamo ko je jači.
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji. Ako je muž ženi dobar ona je zdrava i vesela, a ako je žena vrijedna muž lijepu i čistu košulju nosi.
Ispeci , pa reci. Smisli dobro, pa onda reci.
Jačega kapom, a nejačega šakom. Jačemu valja se moliti s kapom u ruci, a od nejačega može se braniti.
Pošto kupio po to i prodao. Kako sam čuo tako ti i kažem.
Račvast kolac u zemlju ne ide. Gde je nesloga onde ni napredka nema.
Svaka zemlja po jednog junaka hrani. Junak se nađe uvek kad zatreba.
Terao lisicu, išćerao kurjaka. Kad ko gledajući da se izbavi manjega zla udari na veće.
Hrani pseto da te ujede. Kad ko kome učini dobro, pa mu se vrati zlom.
