Rad je moralna obaveza svakoga čoveka, kaže se da je „rad stvorio čoveka“, pa su mu samim tim posvećene mnoge poslovice u srpskom narodu. Ljudi su u radu oduvek nalazili smisao života, a ne samo način za opstanak i održanje ljudske vrste. Rad je bio i ostao merilo ljuske vrednosti.
Narodne poslovice koje smo pronašli za vas, izraz su vekovne narodne mudrosti.
Narodne poslovice o radu
- Ko radi ne boji se gladi.
- Ko radi i Bog mu pomaže.
- Kako poseješ, onako ćeš i žeti.
- Gde treba motike, ne treba molitve.
- Svaki je zanat zlatan.
- Svako vredi dok radi.
- Čim nešto svetli, radilo je.
- Vrednoj devojci ubrzo svatovi dolaze.
- Samo mudra glava stotinu ruku ima.
- Ko do dvadeset godina ne zna, a do trideset nema – teško kući koja ga ima.
- Jače je delo nego beseda.
- Ptica je stvorena za let, a čovek za rad.
- Što mu oči vide, to ruke naprave.
- U sreću se uzda lud a siromah u svoj trud.
- Sreća se radom stiče.
- Kad siromah gradi kuću i kamen se znoji.
- Nema dobrog radnika u čoveku koji mnogo spava.
- Ko lako zaradi lako i prosipa.
- Najslađa je večera radom stečena.
- Za šaku žita valja preturiti tovar slame.
- U mladosti zapni u starosti pevaj.
- Prvo se radi ono što je najpreče.
- Ljudi više vole da se radi kako oni hoće nago kako treba.
- Domaćin prvo garažu kuje, pa tek onda kola kupuje.
- Traži posao, a moli boga da ga ne nađe.
- Ko leti hladuje, zimi gladuje.
- Žeti se može samo ono što je posejano.
- U vinogradu se ne vredi bogu moliti da rodi grožđe nago treba motikom kopati.
- Bolje da rad govori o tebi nego ti o njemu.
- Ne kuva ručak ugarak nego uranak.
- Ženskom poslu nikad kraja.
- Čovek radi dok je živ da bi se znalo da je postojao.
