Aforizmi Milovana Ilića – Minimaksa, aktuelni su i danas, pogledajte neke od najboljih i najduhovitijih.
Aforizmi Milovana Ilića – Minimaksa
Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.
Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.
Rad je stvorio čoveka, a čovek – Praznik rada.
Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.
Vešt komunista od dva crvena kartona napravi partijsku knjižicu.
Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
Primiće nas na Evropsko tržište čim popravimo kantar.
U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.
Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto – štafetu.
Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku – idiota.
Otkako gladuju, Srbi su siti svega.
Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!
Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.
Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.
Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.
Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.
Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.
U početku beše Tito, a na kraju – Titanik.
Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.
Gledam šta se radi oko mene… Ništa se ne radi.
Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi možemo da se razjedinimo.
Bili smo zemlja čuda: sad smo samo čudo.
U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.
Nije tragično što smo u blatu do guše, već što smo iskaljali nove opanke.
Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči – sledili smo se.
Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmišljen daljinski upravljač.
Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: mi smo lenštine.
Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste gurnuli u oko.
Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!
Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.
Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.
Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio. Šta li smo mi Bogu zgrešili?
U zemlji u kojoj nadvlada životinjski nagon bajke postaju basne.
Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili – neka ambasada.
Bili smo pet vekova pod Turcima. Pitajte ih kako su preživeli.
Počeću da štrajkujem čim nađem posao.
Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!
