Ovnu dosadi da živi pod neprekidnom pažnjom pastira. Jednog dana ugrabi priliku, udalji se od stada i ode u planinu. Tu sretne jednog odraslog jelena, koji se iznenadi što vidi ovna samog u šumi.
Jelen zapita ovna šta radi tu i kuda je krenuo. Ovan iskreno ispriča šta je naumio. Reče da mu je dosta pastira, jer pastir je mučitelj: striže i muze ovce, pa ih čak i prodaje ili kolje i jede. Jelen se na tu priču osmehnu:
– Bezazleno stvorenje – reče on ovnu – poslušaj šta ću ti ja reći, a govoriću ti iz čistog prijateljstva, za tvoje dobro. Koliko god pastiri prodavali i klali ovce, ipak će ovaca biti više na svetu, nego kad počnu vukovi da ih kolju. Vidiš li moje rogove? Veći su i jači od tvojih! Ipak, da me brze noge ne spasu od vukova, rogovi mi ne bi pomogli. Ovce bez čuvara i pastira, to je kao da ih nema. Ukratko, tebe prijatelju, ako se ne vratiš stadu, čeka pogibija. Čim te prvi vuk stigne, uvidećeš da sam ti govorio istinu.
Ovan se razmisli, zatim zahvali jelenu i vrati se svojem stadu.
