Staro se dobro zaboravlja
Upao kurjak u zamku, jedva se izvukao iz nje i nastavio put prema gustoj šumi. Ugledaše ga lovci pa se dadoše za njim. Bežeći, kurjak morade da prede put, a u tom trenutku je, vraćajući se iz polja, išao putem seljak sa vrećom i mlatilom. Kurjak će njemu:
„Smiluj se, seljače, sakrij me u vreću! Gone me lovci.
“Seljak pristane, sakrije ga u vreću, zaveže i uprti na leđa. Ide on tako, a lovci mu u susret:
„Seljače, da nisi video kurjaka?“ upitaju oni.
„Ne, nisam video“, odgovori seljak.
Lovci odjuriše dalje i nestadoše.
„Jesu li otišli moji zlotvori?“ upita kurjak.
„Otišli su.“
„E, sada me pusti na slobodu.“
Seljak razveza vreću i pusti ga da ide kud mu je volja. Vuk reče:
“Sada ću ja tebe, seljače, pojesti!“
„Ah, kurjače, kurjače! Zar ja tebe iz takve nevolje spasao, a ti hoćeš da me pojedeš!“
„Staro se dobro zaboravlja“, odgovori vuk.
Seljak vidi da mu se loše piše pa veli:
„Ako je tako, hajdemo dalje i ako prvi koga sretnemo kaže isto kao ti – da se staro dobro zaboravlja, onda nema druge, pojedi me!“
I tako oni krenuše dalje. Sretoše staru kobilu. Seljak je upita:
„Smiluj se, kobilo, i presudi! Ja sam kurjaka iz velike nevolje izbavio, a pn hoće da me pojede“, i ispriča joj sve kako je bilo. Kobila je mislila, mislila pa reče:
„Živela sam kod domaćina dvanaest godina, dala sam mu dvanaestoro ždrebadi,radila sam za njega koliko sam god mogla, a kad sam ostarela i onemoćala, on me je bacio niz strminu, i ja sam se pela, uspinjala i jedva popela, i sad se evo vučem kud me oči vode. Da, staro se dobro zaboravlja!“
„Eto vidiš, pravda je na mojoj strani!“ reče kurjak.
Seljak se ožalosti i zamoli kurjaka da pričeka dok nekog drugog ne pitaju. Kurjak i na to pristane. Sretnu oni staroga psa. Seljak mu postavi isto pitanje. Pas je mislio, mislio pa reče:
„Služio sam kod jednog domaćina dvadeset godina, čuvao mu kuću, i stoku, a kada sam ostareo i prestao da lajem, on me je isterao iz dvorišta i, evo me sad kako se vučem kud me oči vode. Da, staro se dobro zaboravlja!“
„Eto vidiš, pravda je na mojoj strani!“
Seljak se još više ožalosti i zamoli kurjaka da se strpi dok i nekog trećeg ne sretnu:
„A onda uradi kako ti bude drago kad moje dobro nećeš da zapamtiš.
“ Treći put im u susret ide lisica. Seljak joj ponovi svoje pitanje. Lija poče da se čudi:
„Nije mogućno da se kurjak, takva silna telesina, mogao smestiti u tako malu vreću?“
I seljak i kurjak su se zakleli da je to prava istina, ali lisica nikako da poveruje pa reče:
„Dede, seljače, pokaži kako si ga smestio u vreću!“ Seljak raširi vreću i kurjak uvuče u nju glavu. Lisica povika:
„Zar si samo glavu bio sakrio u vreću?“ Kurjak se sasvim uvuče. „Dede, seljače“, nastavi lisica, „pokaži kako si ga bio zavezao?“
Seljak ga zaveza.
„A sada, seljače, pokaži kako si u polju žito mlatio?“
Seljak poče da udara mlatilom po vreći.
„A kako si se, seljače, okretao?“
Seljak stade da se okreće, i mlatnu lisicu po glavi, usmrti je i reče: „Staro se dobro zaboravlja!“
