Ekseri u ogradi
Beše jednom jedan dečak, lep, talentovan i zgodan, ali preke naravi. Nije imao prijatelje, jer niko nije želeo da se sa njim druži, često se ljutio i govorio ružne stvari ljudima oko sebe. Jednog dana njegov otac dao mu je kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad se naljuti i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvoga dana dečak je zakucao 37 eksera na ogradu, bilo je teško, daske su bile suve a čekić težak. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao.
Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je došao dan, da tokom celog dana dečak nije ni jednom pobesneo. To je kazao svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana kada bude uspeo da kontroliše svoj temperament, da iz ograde isčupa jedan ekser.
Prošlo je puno vremena i najzad jednog dana dečak je bio ponosan na sebe jer u ogradi nije više bilo eksera. Kada je to ispračao ocu, on ga je uzeo za ruku i odveo ga do ograde.
Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda nikad više neće biti ista. Kada u besu kažes neke stvari, one ostavljaju ožiljak na srcu, kao što su ove rupe u ogradi. Zapamti, moraš svakog tretirati s ljubavlju i poštovanjem, posle loših reči nije važno koliko puta kažes da ti je žao, rane ostaju zauvek.“
