Dok sam bio u osnovnoj školi, ozbiljno sam se posvađao sa dečakom iz mog razreda. Zaboravio sam zašto smo se posvađali, ali nikad nisam zaboravio šta sam naučio tog dana.
Bio sam ubeđen da sam ja u pravu, a da on nije. On je takođe bio ubeđen da je on upravu, a ja ne. Učitelj je odlučio da nas nauči jednu vrlo bitnu životnu lekciju. Na sred školskog časa, ucitelj me je postavio da sednem na stolicu koja se nalazila sa jedne strane njegovog stola, a drugog dečaka na stolicu sa druge strane istog stola. Na sredini stola nalazio se veliki okrugli predmet.
Jasno sam mogao da vidim da je predmet crn. Učitelj je pitao dečaka koje boje je predmet. Odgovorio je „bele“. Nisam mogao da verujem da je njegov odgovor bio bela boja, kada je bilo očigledno da je crna! Još jedna svađa je započela između njega i mene, ovaj put oko boje predmeta. Tada se učitelj ponovo umešao i rekao nam je da zamenimo mesta. Kada sam stao na njegovo mesto, i ucitelj me opet pitao koje je boje predmet,. morao sam da odgovorim, „bele“.
Predmet koji je stajao pred nama, imao je dve strane, jedna je bila bele boje, a druga crne.
Ponekad da bi potpuno sagledali nečiji problem, i zaista ga razumeli, moramo da se stavimo u poziciju te osobe i problem posmatramo iz drugog ugla.
