Jastozi su u suštini meke i nežne životinje. Njihovo krhko telo raste unutar krutog oklopa. Vremenom telo im postane previše veliko za ljušturu u kojoj se nalazi.
Oklop koji štiti jastoga od raznih grabljivica postane toliko tesan i neugodan pa je on prinuđen da ga odbaci. Kada se to desi on se skriva na dnu pod kanjenjem, kako bi se zaštitio od riba i grabljivica sve dok mu se ne formira novi, veći i ugodniji oklop.
Vremenom mu i ovaj oklop postane tesan i čim oseti pritisak i neugodnost, priča se ponavlja iznova i iznova.
Podsticaj jastozima da rastu je da se osećaju neugodno i pod pritiskom, kada bi jastog imao lekara nikada ne bi porastao, jer ako bi se osećao neugodno lekar bi mu dao lek i on bi se osećao dobro. Nikada se ne bi otarasio svog oklopa i što je najvažnije nikada ne bi rastao i napredovao.
Ukoliko uvek kada se osećamo neudobno i pod pritiskom posegnemo za udobnostima ili tabletama kako bi otklonili smetnje, nikada nećemo izaci iz ljusture koja nas sputava.
Zapravo moramo da shvatimo da kada se osećamo napeto i neugodno to je zapravo signal da trebamo da napredujemo i rastemo, da iskoristimo nedaće kao okidač za napredovanje i uspeh.
Još poučnih priča možete pronaći na ovom linku
