Autor: pkonta

Mnoge životinje ne provode zimu u svom staništu, već se sele u toplije krajeve. Najpoznatije selice su upravo ptice. U nekim područjima zima je izuzetno nepovoljan period za mnoga bića. Hladnoća tada predstavlja veliki problem za mnoge životinje, ali ona ipak nije glavni razlog za seobu nekih vrsta. Mnoge vrste sele se uglavnom zbog nedostatka hrane, dok bi hladnoću nekako i preživele. Odeđene vrste ptica se sele zbog parenja i razmnožavanja. Po veličini jedinke se ne može zaključiti da li je ona selica ili ne, sele se i one krupne kao što su rode a i sitne kao što je…

Šta je Basna? Kao neobičan i relativno redak, iako rado čitan žanr basna potiče iz davnina. Proistekla je iz znamenite “Pančatantre”, ili “Pet knjiga o postavkama nauke o životu”, zbirke indijskih priča pisanih na sanskritu (klasičnom indijskom jeziku). Basna je kratka priča u kojoj se životinje ili biljke ponašaju kao ljudi. Ona uvek sadrži nešto poučno za čitaoca. Te poruke su značajne istine o životu. Basne imaju prenosno, poetizovano značenje. Uprkos svom obimu basna ima širinu i specifična, provokativna, skrivena značenja. Veliki svetski pisci bavili su se basnama. Kad nas je najpoznatiji Dositej Obradović, kod Francuza Lafonten, kod Rusa Kirilov,…

Živeo jedan mladić po imenu Miloš u zabiti jednog sela koje je bilo udaljeno makar 10tak km od svake civilizacije. Selo nije imalo ni asfalt, niti uličnu rasvetu, pa je Milošu bilo mnogo teško da se socijalizuje sa omladinom pristupačnijih sela i gradova u okruženju. Jedino zadovoljstvu Milošu su pričinjavale njegove ovce, stado od 20 rasnih ovaca. Stariji ljudi hvalili su mladića kako je vredan i pošten ali su mu nametali kompleks da ga stižu godine i da mora malo i da se provede pa da se i priženi. Tako pod utiskom, ode Miloš u obližnji grad da traži neku…

Za Mozisa Mendelsona, dedu čuvenog nemačkog kompozitora, nikako ne bi moglo da se kaže da je lep čovek. Imao je prilično nisku figuru i bio je groteskno povijen u leđima. Jednoga dana otišao je u Hamburg u posetu trgovcu koji je imao prelepu ćerku po imenu Frumtje. Mozis se beznadežno zaljubio u nju. Međutim, Frumtje je, zbog njegovog nakaznog izgleda, osećala odbojnost prema njemu. Kada je došlo vreme za odlazak, Mozis je sakupio hrabrost i popeo se stepenicama do devojčine sobe da bi poslednji put sa njom porazgovarao. Ona je bila vizija nebeske lepote i zbog toga što je odbijala…

U nekom selu živeo pop tako škrt i pohlepan da niko nije hteo kod njega da radi. Jednom išao on tako odnekud poslom, pa usput sretne nekakvog nadničara, običnog radnika. Ovaj je znao da je taj pop vrlo pohlepan i reši da ga opameti. Stoga ga zaustavi i upita ga da li mu je možda potreban radnik. – Da – odgovori pop. – Potreban mi je, a koliko bi hteo da ti platim? – Pet kruna – reče nadničar. – Dobro, odgovara mi – reče pop i dade mu kaparu, a potom ga upita: – Kako se se zoveš? -…

U gradovima se pored životinja koje su poznati i uobičajni stanovnici asfalta, ljudi gotovo svakodnevno sreću sa divljim životinjama. Za to je uglavnom zaslužno širenje gradova i zauzimanje staništa koje prirodno naseljavaju mnoge divlje vrste. Veći deo životinja se povlače i beži dok mali broj njih ne napusti svoj dom i vremenom nauči da živi pored čoveka. Neke od njih zauzimaju i nastanjuju napuštena dvorišta i parkove, dok drugi dio dolazi u grad privučen obiljem hrane koju mogu naći u izobilju. Divlje životinje u gradovima su veoma korisne, hrane se insektima, glodarima i drugim vrstama koje mogu biti nosioci raznih…

Pesnik Rade Drainac, živeo je tipičnim boemskim životom. Većinom bez dinara u džepu Drainac je obilazio sve poznatije beogradske kafane od Čubure do Skadarlije, ispijao žestoka pića, psovao i vređao na sav glas sve živo na vlasti, preteći „giljotinom, otrovom, revolucijom, atentatima i zaverama“. Živeći sirotinjski kao većina pravih boema, povrmeno je dolazio do novca objavljujući svoje pesme i članke . Kafana mu je bila druga kuća, u njoj je zdravlje gubio, slamao srca ženama, prijatelje razneživao svojom poezijom, a kad mu je bilo najteže žudeo je za toplim majčinim zagrljajem. Majci je posvetio i pesmu „Odgovor na majčino pismo“,…