Pošao drvoseča u šumu pa se izvalio ispod velikog granatog oraha. Leži tako i govori:
– Što je divan ovaj orah! Kako mu je samo dobar hlad!
Orah pomisli: „Ovo je neki dobar čovek, treba da ga počastim.“
I jedan veliki orah skotrlja se drvoseči pravo u ruke. Pojede drvoseče orah i opet reče:
Zaista je dobar ovaj orah. Kako mu je samo sladak plod. Tup! – orah drvoseči pade u krilo.
Pojede drvoseča i drugi orah pa opet reče:
– Baš je ovo dobar orah kako mu samo prijatno miriše lišće!
Orahu i to bi milo pa baci drvoseči pravo u torbu još tri oraha da ih ponese deci.
Drvoseča se zamisli i reče:
– A što ovaj orah ima lepo stablo! Mogao bih da ga isečem pa da od njega načinim lep nameštaj.
Kad to ču, orah se naježi, zadrhta od straha. Utom se skotrlja jedan orah sa samog vrha pa drvoseču po glavi – tras! Za ovim polete drugi, pa treći – spusti se pljusak oraha na drvoseču kao grad.
Drvoseča nabi gunj na glavu pa strugnu. A sekiru zaboravio…
Nikada je više nije našao.
