Vrane u međusobnoj komunikaciji grakću na 300 različitih načina. Ali vrane iz različitih krajeva ne mogu da se sporazumevaju.
Pri susretu dve grupe majmuna urlikavaca mužjaci urliču jedni na druge dok se jedna od grupa ne povuče.
Mužjak orangutana podriguje kako bi upozorio ostale mužjake da ne prilaze.
Psi se sporazumevaju lajanjem, kevtanjem, cviljenjem, režanjem i zavijanjem.
Mnogi insekti komuniciraju preko mirisnih hemikalija zvanih feremoni koje luče posebne žlezde.
Tropski šumski mravi koriste 10 feromona koji u kombinaciji sa različitim pokretima mogu da prenesu 50 vrsta poruka.
Gorila po imenu Koko je naučena da koristi preko 1000 različitih znakova. Svaki znak je označavao drugu reč. Svoju mačku je zvala „mekana dobra maca maca“, a sebe „fina životinja gorila“.
Ženka i mužijak svica se sporazumevaju pomoću niza svetlosnih znakova.
Slonovi imaju svoj jezik, sačinjen od zvukova i govora tela. On se proteže od mrmljanja niske frekvencije do visokofrekventnih zvukova rike, trubljenja i frktanja. Većina slonovskih zvukova nalazi se ispod granice ljudskog sluha, ali oni se međusobno čuju i prepoznaju signale iako su kilometrima udaljeni.
Mnoge ptice znaju da oponašaju i mogu da podražavaju mnoštvo različitih zvukova, između ostalog i ljudski glas i aparate poput telefona. Ipak ovo nije način sporazumevanja već puko razmetanje.
Papagaji su čuveni po svojoj sposobnosti da oponašaju ljudske glasove, neki mogu da izgovore preko 300 reči.
