Ljudi su prilično dugo živeli bez novca kao sredstva plaćanja. U vreme kad novac još nije postojao, bar ne u obliku u kome ga mi poznajemo, vladao je sistem robne razmene tzv. trampe. Ako je neko želeo ono što sam nije izrađivao ili gajio, morao je pronaći nekoga ko je time raspolagao i ponuditi mu nešto u zamenu. Prva vrsta “novca” koji su koristili primitivni ljudi sastojala se od stvari koje su se mogle nositi kao odeća ili od hrane. Nešto što je za to vreme imalo realnu upotrebnu vrednost. Tako su se, na primer, za tu svrhu upotrebljavali stoka, duvan, žitarice, krzno i kože divljači i drugih životinja, so i perle i tome slično. Američki Indijanci su se služili tzv. “vempumom”, đinđuvama načinjenim od školjaka ukrašenih urezima.
Prvi metalni novac
Najzad su komadi metala zamenili sve ostale vrste novca. Prvi kovani novac izrađivati su Liđani koji su živeli u Maloj Aziji. Oni su, u sedmom veku pre nove ere, počeli da kuju metalne novčiće iste težine i oblika, pa zbog toga i lako uočljive. Taj prvi novac kovao se od elektruma (legura zlata i srebra). Kasnije su za izradu novca (kovanica) korišćeni i drugi metali poput zlata, srebra, bakra a u zadnje vreme nikla i gvožđa.
Zlato i srebro korišćeni su još mnogo ranije kao sredstvo plaćanja, ali nisu bili kovani u obliku novčića. Ta dva plemenita metala nalazila su se u prometu u vidu šipki sa kojih su lomljeni komadi pa zatim mereni. Tom prilikom, međutim, nisu se garantovali kvalitet zlata i srebra ni ispravna težina. Liđani su se prvi dosetili da u komade metala urežu neki znak ili pečat kao potvrdu kvaliteta i težine. Drugi narodi su ovo prihvatili, pa je novac kao sredstvo plaćanja počeo svuda da se širi. Prve mašine, tzv. kovnice novca pojavile su se tek u 16. veku, a do tada se novac isključivo izrađivao ručno.
Papirni novac
Posle srednjeg veka ljudi su primetili da “obećanje” da će se isplatiti novac, ukoliko osoba koja je tako obećanje daje uživa poverenje, može poslužiti kao i stvarni novac. Zlatari, trgovci i pozajmljivaci novca odpočeli su da izdaju priznanice – pismena obećanja da će donosiocu na njegov zahtev isplatiti gotov novac.
Ova takozvana “kreditna moneta” ili novac na poverenje, koji je bio od hartije, predstavljao je pogodnije i sigurnije sredstvo za rukovanje nego zlato ili srebro. I tako su uskoro banke, a zatim i Vlade država, počele da izdaju ovakva papirna obećanja, pa je, na taj način, nastao papirni novac ili papirne novčanice.
Elektronski novac
Elektronski novac je novac koji postoji isključivo u elektronskoj formi. Debitna kartica, predstavlja prvu formu elektronkog novca. Potrošačima je omogućeno da pomoću svoje debitne kartice vrše kupovinu dobara i usluga sredstvima koja se direktno transferišu (elektronskim putem) s bankovnog računa potrošača na račun prodavca. Što prosto znači da je danas zahvaljujući elektronskom novcu moguća trgovina i ako su akteri hiljadama kilometara udaljeni.
Plaćanja debitnim karticama su neuporedivo brža i jednostavnija od plaćanja gotovinom. Plaćanja se vrše tako što u trgovini ili prodavnici, ili na bilo kom drugom mestu gde kupujete provučete svoju karticu kroz specijalizovane čitače (uređaje) na kasi, i iznos koji ste potrošili istog trenutka će vam biti skinut sa tekućeg računa.
Elektronska plaćanja možete vršiti i putem interneta. Na ovaj način možete vršiti kupovinu direktno iz svog doma. Dovoljno je da na internetu pronađete neki “Shop”, internet prodavnicu, i odaberete željeni proizvod. Nakon toga vam samo ostaje da izvršite plaćanje pomoću svoje bankarske aplikacije i kroz nekoliko dana dobićete na kućnu adresu željeni proizvod.
Možda će vas zapanjiti podatak ali najveći deo svetskog novca, kako danas stvari stoje, postoji samo u elektronskom obliku, u obliku računovodstvenih brojeva koji se prenose između finansijskih računara. Razne kartice ali i drugi uređaji omogućavaju da individualni korisnici mogu vršiti elektronske transfere novca na i sa svojih računa, a bez upotrebe ikakvih valuta.
