Termiti su insekti koji svojim spolјnim izgledom jako potsećaju na mrave, često su pogrešno nazivani „beli mravi“, ali im mravi nisu pravi srodnici. Kao i i mravi, žive u kompleksnim zajednicama koje mogu imati po više miliona članova. To su stanovnici toplijih krajeva, a naročito ih ima u Africi, gde grade neobična gnezda u vidu tornjeva koji su čvrsti kao kamen, a mogu dostići visinu od više metara. Hrane se ponajviše drvetom ili trulim materijama.
Oni kao i njihovi rođaci bubašvabe, izbegavaju svetlost. U stvari većina radnika termita je slepa, jer ostaju uglavnom u svojim mračnim gnezdima i hodnicima. Termiti su beličasto-žućkaste boje, imaju meko telo i slabi su pojedinačno, ali su kao grupa veoma jaki. Pravi majstori zidari, termiti žive u šupljini suvog drveta, u podzemnim prostorijama ili u jedinstvenim lavirintskim građevinama – termitnjacima, koji se dižu visoko iznad tla. U tropima termitnjaci mogu da dostignu visinu i do 6 metara. Kad prave termitnjak, termiti mešaju sekret koji izlučuju sa zemljom i izmetom što se sve stvrdnjava kao beton. U žarkim oblastima, mnogobrojne prostorije pune iznutra slamom radi zaštite od toplote i grade uspravne kanale radi kruženja vazduha. Na nekim mestima grade čak i posebne bedeme ili nastrešnice da bi se zaštitili od kiša i odveli vodu što dalje od termitnjaka.
Termiti su isto toliko rušioci koliko i graditelji. Glavna hrana im je drvo, ali jedu i seme, lišće ili gljivice. Svake godine oni pričinjavaju ozbiljne štete uništavajući drvene tavanice, zidove i drugu drvenu građu. Međutim u tropima, gde se drveće vrlo brzo razmnožava i obnavlja ovakva delatnost je veoma važna za održavanje ekološke ravnoteže.
Neobični ortakluk
Termiti žive u ortakluku sa sitnim, golim okom nevidlјivim životinjicama, flagelatama. One po pravilu žive u vodi. Najčešće su jajastog oblika, a kreću se pomoću jednoga ili više trepljastih izraštaja „bičevima“, zbog čega su i dobile ime bičare. Koliko su to sitne životinjice vidi se po tome što ih u jednoj kaplјici vode može biti na hiljade te ih, prema tome, možemo videti samo ako ih dobro uveličamo pomoću mikroskopa. Ipak znatno su veće od bakterija. Mnoge od njih, slično bakterijama, mogu da žive u telesnim sokovima životinja, pa i kod lјudi, i da prouzrokuju teže bolesti, na primer da izazovu dugotrajne groznice ili, još gore, opasnu takozvanu spavaću bolest, kojoj su kao žrtva podlegala čitava plemena u tropskim krajevima.
Eto, takav jedan sićušan stvor udružio se sa termitom, ne da mu naškodi, već da zajednički sa njim živi radi obostrane koristi. Taj zajednički život je veoma čudan. Flagelata boravi u crevima svoga ortaka termita. Tu se ona oseća kao „kod kuće“: hrani se, razvija i razmnožava. Čudne li životinje! Crevni sokovi termita joj baš ništa ne smetaju. Naprotiv, ona se na taj život toliko prilagodila da izvan termitovih creva ne bi mogla uopšte više da živi.
Kako izgleda ortakluk između ova dva bića
Kakvu korist termiti imaju od ove mikroskopski male životinjice? Termiti se, kao što smo već naglasili, hrane drvetom, grickajući parče po parče. Ali drvo je materija koja se vrlo teško vari. Čovek ne može drvo uopšte svariti, ne mogu ga svariti ni druge životinje, pa ni sami termiti, zato što u drvetu postoji jedan sastojak koji retko koji životinjski želudac može da svari, a to je celuloza, ona ista materija od koje se izrađuje hartija.
Jedna od retkih životinja koja može i celulozu da svari, pa dakle i drvo, jeste pomenuta vrsta flagelata, ortakinja termita. Već naslućujete u čemu će se njihov ortakluk sastojati. Termiti pune želudac i creva drvetom, ali flagelata je ta koja će to drvo svariti, pa će svarenu hranu podeliti, htela ne htela, sa svojim domaćinom, jer čim se u crevu nađe svareni sastojak, crevo ga automatski upija. Korist je i za jednog i za drugog ortaka ogromna, i jedan bez drugoga ne mogu.
Naučnici su uspeli da izdvoje flagelatu i pokušali da je razmnože izvan creva termita, ali bezuspešno. Posle izdvajanja životinjica bi vrlo brzo propadala. Da bi videli kako će se ponašati termiti bez flagelata, oni su naročitim zagrevanjem termita uspeli da ubiju njihove ortakinje flagelate, a da termiti pri tome ostanu u životu. Takvi su termiti produžili i dalјe da grickaju drvo i njime pune svoj želudac i creva, ali to drvo nije imao ko da svari i životinjice su morale ubrzo uginuti od gladi; da od gladi, iako im je želudac bio prepun hrane. To je, dakle, jedan izvanredan slučaj ortakluka, gde se jasno vidi velika korist koju oba ortaka imaju jedan od drugoga: flagelata nalazi vlagu, hranu i zaštitu u crevima termita, a za tu uslugu ona vari hranu i za sebe i za termita i omogućava mu život.
