Zabavne i smešne pesmice za decu

Moje najdublje poštovanje ide pesnicima koji su za decu pisali pesme sa namerom da ih zabave, nasmeju, oraspolože. To nije ni malo lako. Branku Ćopiću, Lazi Laziću, Božidaru Timotijeviću i drugim ovde pomenutim autorima verovatno nije bilo teško, ovi sjajni pesnici pokušali su da svojim pesmama nasmeju sve nas. Mi smo odabrali zabavne i smešne pesmice za decu kako bi vam preneli malo lepog raspoloženja.

Pjesma đaka prvaka – Branko Ćopić

Zbogom, bako, mili rode,
u školu me jutros vode,
tamo će me vazdan tući,
živ ti neću doći kući.
Zbogom jagnje sviloruno,
čoban ti je poginuo.

Zbogom, kravo, mliječna spravo,
odnio je šalu đavo,
pozdravi mi drago tele,
poginuću danas, vele,
poslednje ti šaljem zbogom,
osveti me tvrdim rogom.

Zbogom, konju ritajući,
nastradaću čitajući,
unaprijed mi duša zebe,
više jahat neću tebe,
daj pomozi stradalniku,
bježaćemo čak u Liku.

Ovan – Laza Lazić

Snažan, moćan, odnegovan
susreo me juče ovan.
Čelo tvrdo, ljut do srži,
ali ja sam bio brži.

Unuk i deda u tri tačke – Branko V. Radičević

Svaki unuk
(Prva tačka)
hoće dedu
da opljačka.

Svaki deda
(Druga tačka)
voli da ga
unuk pljačka.

Kažite mi
(Treća tačka)
kakva je to
onda pljačka?

Moderan Sneško – Dragiša Penjin

U ulici našoj
napravili Sneška,
mesto lonca
na glavi
šubara mu teška,

mesto metle u ruci
tranzistor mu
svira,
pa ga mnogi
pozdravljaju
skidanjem šešira.

Stidim se od malih nogu – Božidar Timotijević

Beše prošla crna ponoć,
baš nekako oko jedan,
kad sam na svet ovaj došo
uplakan i neugledan.

Oko mene neki ljudi,
na svakome kapa bela,
svi ozbiljni, obučeni,
a jedini — bez odela!

Gledali me svi odreda
ozgo, ozdo, nazad, spreda,
kao da je mala beba
zato da se gola gleda!

Uprli u mene oči
pa žmirkaju, pa me mere,
šta sam mogo tog trenutka
nego da se muški derem.

Plakao sam kao kiša:
što da tako na svet dođem
i prvi put pred strancima
stanem ko od majke rođen?!.

Jedan nešto ozbiljniji pogled na magarca – Vitomir Nikolić

Da okupaš zebru,
da joj spereš šare,
šta bi bila zebra?
Obično magare.

A da nešto staviš
magarcu na rebra
iste one šare
– bi li posto zebra?

Ja mislim da ne bi
(I sigurno ne bi!)
jer on ne da da se
tek tako pozebri,

ko što neki lako
svoje ruho svlače
i oblače tuđe
pa se – pomagarče.

Ratna reportaža – Toma Slavković

Brat i ja se tučemo, sevaju čvrge,
dišemo teško – kao na škrge.
A kad se u hodniku začuo tata,
došlo je do naglog prekida rata.
I kad se vrata otvoriše s treskom,
mi smo sedeli nagnuti nad sveskom.
Tada su čula dva mirna brata
divnu rečenicu: „Ljubi ih tata!“

Belomečkeća pesma – Bora Đorđević

Kada ne bi imo krzno,
beli medved bi se smrzno.

Neće mečka ići gola
po ladnoći Južnog pola.

Kada ne bi imo bundu,
smrzno bi se za sekundu.

I tako bi beli meda
začas bio santa leda.

Kopriva – Budimir Nešić

Lav ujeda samo spreda,
samo stranom kojom gleda

Jež bodljama samo bode,
samo kljunom kljuju rode.

Bizon bije samo čelom,
Bumbar samo iglom vrelom.

Zebra mlati samo nogom
A nosorog samo rogom.

I rak klješta samo ima,
i jedino štipa njima.

Svako bije jednim delom,
a kopriva celim telom.