Sadržaj
U starim srpskim običajima kult životinja jako se poštovao. Određene vrste životinja imale su snažno mitološko značenje – neke su predstavljane kao dobroćudne, dok su druge vrste životinja smatrane demonima. Na žalost, tradiciji naših predaka i običajima koje su oni poštovali danas preti zaborav više nego ikada ranije, a mi smo ovaj tekst priredili sa idejom da bar malo doprinesemo očuvanju stare srpske tradicije i običaja.
Naredne redove posvetićemo kultu vuka ili kurjaka.
Stara srpska verovanja o vukovima
Vuk, kao krvoločna životinja, zauzimao je posebno mesto u starim običajima naših predaka. Od pamtiveka je narod kurjaka smatrao velikim krvolokom, i plašio ga se kao demonskog bića koje je bilo u stanju da opustoši svaki tor sa domaćim životinjama. To je verovatno i glavni razlog za postojanje mnogobojnih narodnih verovanja o vuku.
U mitologiji starih Slovena, vuk se često dovodio u vezu sa božanstvom po imenu Dažbog. On je bio bog Sunca i jedno od najvažnijih božanstava u slovenskoj mitologiji, koga je, gde god bi se pojavio, pratio jedan hromi vuk.
Stari Srbi su čak verovali da su potomci vuka. Smatralo se da se čovek nakon što umre transformiše u vuka. U porodicama u kojima je umiralo mnogo dece, novorođenoj deci su davana imena koja asociraju na vuka – Vuk, Vučina, Vujica, Vukoje, Vukota i sl, koja su ih čuvala od bolesti i zle sudbine.
Nije mu se ni ime spominjalo
Koliko su se naši preci plašili vuka najbolje pokazuje podatak da nisu ni ime smeli da mu spomenu, a naročito se pazilo da se reč kurjak ili vuk ne izgovori nakon zalaska sunca. Ako se baš nešto o njemu moralo pričati, narod je koristio alegorične nazive za vuka, pa su ga nazivali „nepomenikom“, „alom“ ili „kamenikom“.
Zavijanje vukova smatralo se lošim predznakom.
Zabranjeno pletenje i predenje
Žene za vreme takozvanih vučijih praznika,u koje su spadali Sveti Toma, Sveti Arhangel Mihailo, Božić i Sveti Sava, nisu smele da rade, a naročito poslove kao što su pletenje ili predenje, ili bilo kakav drugi posao koji ima veze sa vunom, jer se verovalo da će u suprotnom kurjaci pojesti sve ovce . Takođe, verovalo se da će se umrla osoba sahranjena u odeći koja se krojila ili plela za vreme vučijih dana pretvoriti u vukodlaka.
Ne valja se roditi na isti dan kada i vuk
Prema još jednom narodnom verovanju, pas koji je oštenjen u isti dan kada se i neki kurjak u šumi okotio, pobesneće na isti taj dan. Ukoliko bi vuk rođen istog dana kada i neki čovek bio ubijen ili je lipsao, smatralo se da se tom čoveku ne piše dobro i da će ga snaći ista sudbina kao i vuka.
Kurjački sugreb
Strogo se pazilo da bilo ko, a naročito mala dece, ne ugazi tamo gde je vuk „obeležavao“ teritoriju (mokrio ili zagrebao zemlju svojim šapama). Za osobu kojoj bi se to dogodilo smatralo se da će oboleti od opasnog kurjačkog sugreba. Njegovi simptomi bile su ospe bele boje koje su izlazile po koži i izazivale nesnosan svrab, a ukoliko bi ih osoba češala, osip bi najpre pocrveneo, pa podgnojio. Neki ovu bolest, koja se lečila ljutom rakijom i belim slezom, nisu mogli da prežive.
Vukovi i putnici namernici
Kad vuk pređe put nekom putniku, za ovog bi bilo najbolje da se vrati odakle je krenuo. A ukoliko baš mora da nastavi put, onda bi putnik trebao da rukama uzme malo zemlje sa mesta gde je kurjak stajao i da zemlju samom sebi sruči u nedra.
Ako bi u dane oko svetog Mrate putnik namernik primetio da ga koji kurjak prati, da bi se oslobodio zveri, on bi odvijao svoj pojas (tkanicu) i puštao ga da se za njim vuče. Vuk bi tada za pojas pomislio da je zmija, a u narodu se verovalo da se vukovi strašno plaše zmija i da iz tog razloga ne smeju da napadnu putnika.
Verovanja o vukovima i Svetom Mrati
Na svetog Mratu i u danima oko ovog sveca, prema starom verovanju, vukovi nisu otvarali usta. Žene tih dana nisu smele da rade ništa oko stoke, a naročito ne oko ovaca i oko vune. Još na Đurđic, sklanjale su na skrovito mesto sve makaze i britve za šišanje ovaca, i one nisu uzimane u ruke sve do posle dana svetog Mrate. Ukoliko bi se i desilo da tih dana kurjaci probiju u tor sa stokom, seljaci nisu mnogo brinuli jer su verovali da vukovi nisu imali snage da razjape svoja usta, pa nisu mogli ni ovce da prekolju.
Vukovi u selu
Kada se tokom hladne zime vukovi spuste u sela i učine veliku štetu domaćinstvima, verovalo se da će iduće godine biti puno stoke u tom selu. Međutim, ukoliko kurjaci počnu da raskopavaju grobove, to se smatralo zloslutnim signalom koji je predviđao veliki pomor stoke i ljudi u narednoj godini.
Dešavalo se, kažu, da se vuk zaljubi u neku pastirsku kuju, i da joj svake noći krišom dolazi u posetu. Tada se ostali psi nisu oglašavali, niti su napadali vuka. Dešavalo se i da kuja pored normalnih kučića okoti i po kojeg malog vuka. Dok su mali, teško ih je bilo razlikovati, ali kada bi malo porasli, počeli bi po selu da jure živinu i jaganjce.
I za kraj, ostaje nam samoj još da vam preporučimo da pročitate i motivaocionu priču o dva vuka u nama.
