Kako privući i zadržati radnike u gradovima van Beograda

Beograd ima prednost koju ostali gradovi u Srbiji nemaju. Radnici dolaze sami, tržište rada je dublje, a firma može da bira između više kandidata za istu poziciju. U Zrenjaninu, Kraljevu, Požegi ili Zaječaru slika je drugačija. Posao može biti dobar, plata konkurentna, a firma pouzdana, ali ako radnik mora sam da reši gde će spavati i kako će doći do posla, mnogi jednostavno neće ni prijaviti se.

Firme koje to razumeju i koje smeštaj reše kao deo ponude pre nego što oglas izađe imaju strukturnu prednost na tržištu rada unutrašnjosti. One koje smeštaj ostave za kasniji dogovor plaćaju tu grešku kroz prazna radna mesta i ekipe koje se raspadaju pre kraja angažovanja.

Zašto je fluktuacija veća u gradovima van Beograda?

Radnik koji prihvati posao u Beogradu i dođe iz drugog grada najčešće ima određenu socijalnu mrežu, poznanike, prijatelje ili rodbinu, koja mu olakšava period dok se ne snađe. 

U manjim industrijskim gradovima te mreže nema. Radnik koji dolazi iz Vranja u Zrenjanin ili iz Pirota u Kraljevo dolazi na potpuno nepoznato mesto i svaki nerešen logistički detalj postaje razlog za razmišljanje da li da ostane.

Smeštaj koji je skup, daleko od posla ili koji se mora tražiti i plaćati samostalno postaje onaj detalj koji preseče odluku. Radnik koji se oseti prepuštenim sebi u prvoj nedelji uglavnom ne dočeka drugu. Za firmu to znači trošak regrutacije koji se ponavlja, uvođenje novog radnika, kašnjenje u postizanju punog radnog kapaciteta i destabilizacija ekipe koja je već formirana.

Zamena jednog radnika na projektu, kada se saberu svi direktni i indirektni troškovi, košta više nego nekoliko meseci organizovanog smeštaja. Firme koje planiraju smeštaj unapred smanjuju fluktuaciju jer uklanjaju onaj prvi niz nerešenih pitanja koja nateraju ljude da odu pre nego što se uopšte uhvate posla.

Vojvodina kao privredna zona i specifičnosti tržišta rada

Vojvodina privlači strane investitore koji donose i zahteve drugačije od domaćih kompanija. Automobilska industrija, prehrambena industrija i logistika otvorile su pogone koji zapošljavaju stotine do hiljade radnika, od kojih značajan deo ne dolazi iz samog mesta gde se pogon nalazi.

Zrenjanin je u tom kontekstu dobar primer. Industrija Michelin, fabrika šećera, logistički centri i manji industrijski pogoni zajedno čine tržište rada koje je aktivno i koje stalno traži radnike. Deo tih radnika dolazi iz okolnih sela i gradova, ali deo dolazi i iz udaljenijih krajeva Srbije gde nema dovoljno radnih mesta u industrijskom sektoru.

Za firme koje angažuju radnike na duže periode ili na projekte sa definisanim rokom, organizovan smeštaj za radnike u Zrenjaninu koji je blizu pogona i koji funkcioniše bez administrativnog opterećenja po strani firme direktno utiče na to koliko brzo se ekipa popunjava i koliko dugo ostaje. Radnici koji imaju rešen krov nad glavom od prvog dana prijavljuju se na oglas i ostaju, a oni kojima se ostavi da sami reše tu stavku često odaberu posao na drugom mestu gde je logistika već uključena u ponudu.

Centralna Srbija i industrijska obnova: primer Kraljeva

Kraljevo je u poslednjih desetak godina prošlo kroz postepenu industrijsku obnovu koja nije toliko vidljiva kao vojvođanske fabrike stranih brendova, ali je jednako realna. Fabrike u metaloprerađivačkom i mašinskom sektoru, postrojenja koja se bave obradom metala i elektro industrijskim komponentama i manji pogoni koji rade kao kooperanti za veće sisteme zajedno čine sredinu u kojoj potražnja za kvalifikovanim industrijskim radnicima premašuje lokalnu ponudu.

Firma koja angažuje varioca, operatera ili specijalnog tehničara za pogon u Kraljevu često mora da ga dovede iz drugog grada jer lokalno tržište ne može da popuni sve pozicije. Taj radnik dolazi, proceni situaciju u prvoj nedelji i donese odluku. Ako je smeštaj rešen, blizu je posla i ne košta ga previše iz džepa, ostaje. Ako nije, ima telefon pun oglasa i sledeći ponedeljak može biti negde drugde.

Organizovan smeštaj za radnike u Kraljevu koji firma uključi u ponudu menja tu računicu. Radnik vidi konkretnu stavku koja mu smanjuje mesečne troškove i povećava neto korist od angažovanja, a firma dobija veći broj prijava i bolju stopu zadržavanja od samog početka.

Razlika između ponude smeštaja u Beogradu i gradovima unutrašnjosti

Beograd ima razvijenu ponudu smeštaja za radnike jer je potražnja konstantna i jer su se agencije i izdavači specijalizovali za taj segment. U gradovima srednje veličine ta ponuda je manja, neorganizovanija i teže dostupna firmama koje ne znaju gde da traže.

Firme koje se po prvi put suočavaju sa potrebom za smeštajem ekipe u Zrenjaninu ili Kraljevu često nalaze samo standardne iznajmljivače koji nisu navikli na ugovore po krevetu, kratke periode angažovanja i promenu broja lica iz meseca u mesec. To stvara frikciju koja usporava angažovanje i tera HR menadžere da troše vreme na logistiku umesto na posao.

Specijalizovani model smeštaja za radnike, koji razume te specifičnosti i koji ima iskustvo sa industrijskim firmama, rešava taj problem bez birokratskog tereta po strani kompanije. Razlika u administrativnom teretu između standardnog zakupa stana i organizovanog smeštaja po krevetu sa uključenim režijama i bez godišnjih ugovora može biti i nekoliko sati mesečno koje HR tim ne mora da troši na komunalne račune i dogovore sa stanodavcima.

Ugovorni model koji odgovara firmama van velikih centara

U Beogradu firma ima opciju da bira između više izdavača i više modela jer je tržište dublje. U manjim gradovima ta fleksibilnost je manja, pa ugovorni model mora biti jasniji i precizniji od samog početka.

Ugovor po krevetu, a ne po stanu, jedini je model koji odgovara industrijskim firmama sa promenljivim brojem radnika. Mogućnost prilagođavanja kapaciteta uz kratku najavu, uključene režije i internet i jasno definisano šta se dešava kada radnik ode pre kraja perioda, to su stavke koje firme moraju da reše ugovorom, a ne dogovorom koji nema pravnu težinu.

Firme koje angažuju ekipe na projektima van Beograda i koje taj ugovorni okvir imaju pre nego što počnu sa angažovanjem ne gube vreme na rešavanje logistike u hodu. One koje to ne urade troše prvih nekoliko nedelja projekta na gašenje požara koje je moglo biti sprečeno.

Smeštaj kao argument u oglasu za posao

Oglas koji kaže „smeštaj obezbeđen“ na tržištu unutrašnjosti Srbije nije isti kao isti oglas u Beogradu. U Beogradu je to bonus koji povećava atraktivnost ponude. U Zrenjaninu ili Kraljevu to je često razlika između oglasa koji dobija prijave i oglasa koji stoji prazan.

Radnici koji razmišljaju o odlasku iz svog grada na posao u drugi grad prvo kalkulišu troškove. Kirija, prevoz, hrana, odvajanje od porodice. Kada je kirija uklonjena iz te računice, pragovi tolerancije se pomeraju i firma može da popuni pozicije koje bi inače ostale prazne mesecima.

Firme koje su tu stavku uvele u oglase pre nekoliko godina izveštavaju o kraćem vremenu popunjavanja pozicija i o boljoj kvaliteti prijava jer se javljaju radnici koji ozbiljno razmatraju angažovanje, a ne oni koji testiraju vodu. Na tržištu rada unutrašnjosti Srbije, gde su volumen prijava i dubina tržišta manji nego u Beogradu, ta razlika je merljiva i direktno utiče na brzinu kojom firma dostiže punu operativnu sposobnost.

Ko je spremniji, taj pobeđuje

Firme van Beograda koje smeštaj reše pre nego što angažovanje počne ne rade to iz altruizma. Rade to jer im se isplati. Manji broj zamena, kraće vreme popunjavanja pozicija, stabilnija ekipa i manji administrativni teret za HR tim zajedno čine argument koji stoji i bez finansijskog modela na papiru.

Smeštaj u unutrašnjosti Srbije nije stavka koja se rešava kada sve ostalo bude gotovo. To je jedan od prvih logističkih problema koji treba rešiti, jer od njega zavisi da li će sve ostalo uopšte krenuti kako je planirano.