Ukratko: Lišće menja boju kada u jesen počne da se razgrađuje zeleni pigment hlorofil. Žuti i narandžasti pigmenti, koji su u mnogim listovima bili prisutni i tokom leta, tada dolaze do izražaja. Kod pojedinih biljaka nastaje i crveni pigment. Vrsta drveta, svetlost i vreme određuju koje ćemo nijanse videti, pa jesenja krošnja nije svake godine ista.
Zašto je list najpre zelen?
List je mala „radionica“ drveta. Uz pomoć svetlosti, vode i ugljen-dioksida, biljka stvara materije potrebne za rast. U tom procesu važan je hlorofil: on upija deo sunčeve svetlosti, a listu daje prepoznatljivu zelenu boju. Tokom proleća i leta biljka ga stalno obnavlja. Zato nam krošnja deluje zeleno iako u listu postoje i drugi pigmenti koje tada jedva primećujemo.
Kada dani postanu kraći, a temperature počnu da se menjaju, listopadno drvo ulazi u drugačiju fazu. Obnavljanje hlorofila usporava, postojeći hlorofil se razgrađuje i zelena boja postepeno bledi. To ne znači da je neko preko lista „naneo“ novu žutu boju. U mnogim slučajevima tek sada vidimo ono što je već bilo tu.
Odakle žuta i narandžasta?
Za žute i narandžaste tonove zaslužni su karotenoidi. Oni nisu jesenji gosti: u mnogim listovima nalaze se tokom čitave sezone rasta. Dok je hlorofila mnogo, njegovo zelenilo ih vizuelno potiskuje. Kako zelenilo nestaje, žuta i narandžasta izlaze u prvi plan. Zato promena može da izgleda kao otkrivanje sloja boje koji je celo leto bio skriven.
Neće, ipak, svaki list proći kroz uredan niz zelena–žuta–narandžasta. Neke vrste uglavnom požute, neke dobiju više bakarnih ili smeđih tonova, a pojedini listovi se osuše pre nego što razviju upečatljivu boju. Boja je rezultat sastava lista i uslova u kojima drvo raste, ne obavezan raspored kroz koji mora da prođe svaki list.
Zašto neko lišće postaje crveno?
Crveni i purpurni tonovi povezani su sa antocijaninima. Za razliku od karotenoida, oni se kod mnogih biljaka stvaraju upravo tokom jeseni. To je važna razlika: crvena boja nije uvek samo nešto što se „otkrije“ kada zelena izbledi. Drvo može da proizvede novi pigment dok se list priprema za kraj sezone.
Sunčeva svetlost i šećeri u listu imaju ulogu u tom procesu. Zato osunčana i zasenčena strana istog drveta ne moraju da izgledaju identično. Ipak, ne znači da će svaki sunčan dan automatski napraviti crvenu krošnju. Vrsta drveta mora da ima sposobnost da stvara te pigmente, a važni su i vremenski uslovi tokom jeseni.
Zašto je jedna jesen šarenija od druge?
Ne postoji jedan datum kada sva stabla odjednom promene boju. Kraći dani daju sezonski signal, ali na tempo i jačinu boja utiču temperatura, sunce, vlaga i stanje biljke. Vedri dani i sveže noći često pogoduju izraženijim crvenim tonovima. Drugačije vreme može da donese prigušeniju paletu ili kraće trajanje šarenila.
Čak i u istom parku jedna krošnja može biti gotovo zlatna, a susedna još zelena. Drveće ne reaguje potpuno jednako: razlikuju se vrste, položaj stabala i količina svetlosti koju pojedine grane dobijaju. Zato je lepše pitati „šta se ovde menja?“ nego očekivati da ceo grad u jednoj sedmici izgleda kao ista razglednica.
Da li prvi mraz „oboji“ lišće?
Često se kaže da je dovoljno da stigne mraz i da krošnja preko noći pocrveni. To je previše jednostavno objašnjenje. Promena počinje kao sezonski proces, povezan pre svega sa kraćenjem dana i postepenom pripremom drveta, a ne kao posledica jednog hladnog jutra. Sveže noći mogu da pomognu stvaranju življih crvenih tonova u odgovarajućim uslovima, ali jak mraz može i da ošteti list pre nego što se razvije lep prikaz boja.
Zato, kada sledeći put čujete da je „hladnoća obojila drveće“, setite se da ona nije četkica. Boju daju pigmenti u listu, dok vreme utiče na to koliko će oni biti uočljivi i koliko dugo će prizor trajati.
Zašto list na kraju opada?
Promena boje deo je šire pripreme listopadnog drveta za hladniji period. Dok se list postepeno menja, drvo iz njega povlači deo korisnih materija. Pri osnovi lisne drške formira se sloj koji prekida vezu između lista i grane. Kada se taj proces završi, vetar ili kiša lako odvoje list. Dakle, jesenje opadanje nije samo slučajno „otkidanje“ suvog lišća.
Zimzelene biljke imaju drugačiju strategiju: zadržavaju lišće ili iglice kroz zimu, pa od njih ne treba očekivati isti godišnji prizor kao od listopadnog drveća. Ako u šetnji uporedite listopadno stablo i obližnji četinar, već na prvi pogled videćete dve različite prilagodbe sezoni.
Tri stvari koje možete primetiti u sledećoj šetnji
Najpre pogledajte koje boje preovlađuju na različitim vrstama drveća. Zatim uporedite osunčanu i senovitu stranu iste krošnje. Na kraju potražite list koji je još delom zelen, a delom žut: na njemu se lepo vidi da promena ne mora da nastupi odjednom. Nije potreban nikakav poseban pribor — dovoljno je nekoliko minuta pažljivog posmatranja.
Odgovor na početno pitanje je, dakle, jednostavan, ali ne i dosadan: zelenilo slabi, drugi pigmenti postaju vidljiviji, a ponekad nastaju i novi. Ako vas zanima kako se biljke snalaze u sasvim drugim uslovima, pročitajte i kako preživljavaju biljke u pustinjama.
Izvori: US Forest Service — Why Leaves Change Color, NASA Earth Observatory i University of Illinois Extension. Naslovna ilustracija je generisana za ovaj tekst.
