Porodični ručak počinje mnogo pre prvog zalogaja. Neko traži dodatnu stolicu, neko tvrdi da nije gladan, a onda svi govore rečenice koje se prenose s generacije na generaciju. Evo malog, dobronamernog prevoda tog porodičnog jezika.
Pre nego što sednemo za sto
- „Samo nešto na brzinu da pojedemo.“ Na šporetu su tri šerpe, a rerna radi već od jutra. Brzina je, očigledno, relativan pojam.
- „Ne izuvaj se, tek sam obrisala.“ Rečenica koju čuješ baš dok stojiš na otiraču i pokušavaš da odlučiš šta je manje rizično.
- „Gde ćemo s još jednom stolicom?“ U svakoj kući postoji stolica koja se pojavi samo kad je cela porodica na okupu.
- „Ja neću mnogo.“ Ova izjava nikada nije uticala na veličinu porcije.
- „Samo da stignu svi, pa počinjemo.“ U međuvremenu je neko već probao salatu. Radi kontrole kvaliteta.
Kada hrana konačno stigne
- „Uzmi još malo.“ „Malo“ je količina koju ne možeš da definišeš, ali je uvek veća od onoga što si planirao.
- „Je l’ ti se sviđa?“ Pitanje stiže dok još žvaćeš prvi zalogaj. Odgovor je važniji od disanja.
- „Nisam stavila dovoljno soli.“ Niko nije primetio, ali sada svi razmišljaju samo o soli.
- „Ko hoće poslednje parče?“ Svi ga žele; svi su, naravno, „već siti“.
- „Nemoj da čekamo kolač, iznesi ga odmah.“ Pet minuta kasnije cela porodica ipak čeka kolač.
Odlazak koji traje još pola sata
- „Moramo polako.“ Signal za prvi od tri razgovora na vratima.
- „Ponesi malo za sutra.“ „Malo“ sada znači kutiju koja jedva staje u torbu.
- „Javi kad stigneš.“ Nije važno što živiš deset minuta odatle. Javi se.
- „Sledeći put kod nas.“ Dogovor prihvaćen pre nego što je iko pogledao kalendar.
- „Baš nam je lepo bilo.“ Jedina rečenica bez prevoda. Zaista jeste.
Koja se rečenica najčešće čuje za vašim stolom? Dopunite spisak u komentarima. A ako vam prija još jedan kratak predah, zavirite u naše viceve.
