Koliko puta ste čuli izreku da nas Bog stavlja na iskušenja one težine koju možemo da ponesemo? Ili onu „Što nas ne ubije, to nas ojača“? Jeste li i vi jedan od onih koji veruju da naše borbe razvijaju našu snagu?
Činjenica je da su svi ljudi različiti, te da se različito nose sa problemima i poteškoćama koje ih u životu snađu. Čoveku koji prolazi kroz nevolje ponekad je teško da shvati zbog čega se loše stvari baš njemu događaju. Pokušavajući da pronađu pravi način da se izbore sa nedaćama koje su ih snašle, mnogi ljudi okreću se duhovnosti, preispituju svoju dušu, upoznajući tako sebe i svoju snagu.
Neki, sa druge strane, umesto pronalaženja rešenja prigrle svoje brige toliko čvrsto da ostave sebe bez mogućnosti da se ikad oporave. To je siguran put u ogorčenost i trajnu slabost. Takve osobe traže pomoć u drugima, ne shvatajući da je snaga i moć u njima samima.
Bez obzira na to da li ste vi osoba koja se suočava sa nekim problemom ili je to neko vama blizak, želećete da pronađete rešenje za situaciju u kojoj se nalazite. Ispričaćemo vam priču o leptiru i borbi koja prati svako živo biće na našoj planeti. Ona može biti podjednako korisna ukoliko posmatrate prijatelja koga nešto muči kao i ako ste vi sami u problemu.
Ovo je priča za sve one kojima je teško da sa optimizmom i poverenjem u sebe i u pozitivan ishod gledaju na svet. Ipak se sve u životu događa sa razlogom. Pitanje je samo umemo li to da iskoristimo za svoje dobro.
Priča o leptiru koji se borio
Jednoga dana čovek je pronašao čauru leptira koju je rešio da sačuva. Posle nekog vremena primetio je da se na čauri pojavio mali otvor. Sedeo je mirno i gledao leptira nekoliko sati kako se trudi da progura svoje telo kroz tu malu rupu. Leptir je bio uporan, a sa svakim pokušajem njegovo telo je sve više izlazilo iz čaure. Izgledalo je kao da će se svakog trenutka potpuno izvući. Borio se, borio, borio.
Odjednom je prestao napredovati i izgledalo je kao da je zaglavljen zauvek. Čovek je sačekao neko vreme, misleći da se leptir samo umorio. Međutim, posle toliko sati borbe bilo mu je žao da sav taj leptirom trud propadne. Želeo je da mu pomogne po svaku cenu, pa je bez razmišljanja uzeo makaze u ruke i preostali deo čaure odsekao. Presekavši mali leptirov zatvor, dao mu je slobodu. Leptir je izašao lako, ali njegovo krhko telo bilo je otečeno, a krila su bila mala i iskrivljena.
Čovek nije pridavao tome značaja, mislio je da je ptorebno samo malo vremena da leptirova krila ojačaju toliko da mogu da ga ponesu. Pa je sedeo i čekao. Međutim, to se nije dogodilo. Leptir je ostatak svog života proveo ne leteći, puzeći naokolo sa sitnim krilima i natečenim telom.
Uprkos najboljoj nameri, čovek nije razumeo da je uska čaura i borba koja je potrebna leptiru da se probije kroz mali otvor u stvari bila Božiji način prostrujavanja tečnosti u krila leptira. Da se pripremi za letenje jednom kada iz čaure sam. Snagom sopstvene volje i u pravo vreme.
Naravoučenije:
Naše borbe u životu razvijaju našu snagu. Bez borbe nikada ne rastemo i nikada ne jačamo, pa nam je važno da sami rešavamo izazove i ne oslanjamo se na pomoć drugih.
