Iako ponekad možda ne deluje tako, ljudi su izrazito prilagodljiva bića. Prilagođavanje novim situacijama i uslovima može biti poprilično stresno, ali je krajnji rezultat uglavnom pozitivan, jer osoba uspeva da se izbori i s izrazito stresnim situacijama, poput gubitka posla, razvoda, smrti bliske osobe ili oboljenja. Pojedine simptome bolesti smo čak skloni i da ignorišemo godinama, jer smo spremni da se adaptiramo ograničenim mogućnostima, a i sredina je spremna da nam izađe u susret.
Možda najbolji primer za ovakav scenario je postepen gubitak sluha, koji često pogađa starije ljude. Zapravo, vrlo blag gubitak sluha često može da se detektuje već posle četrdesete godine života. Kako godine prolaze, mi sve više pojačavamo zvuk na televizoru, molimo ljude oko nas da malo glasnije pričaju i pitamo se gde je nestao onaj cvrkut ptica koji nas je do pre par godina budio u zoru. Nagluvost se praktično prihvata kao normalno stanje, posebno ako je osoba starija. Međutim, istraživanja pokazuju da bi posledica dugoročne nagluvosti ili gluvoće, bez korišćenja slušnih aparata, mogla biti daleko ozbiljnija.
Studija Univerziteta u Bordou
Pitanje da li je neophodno nositi slušni aparat ako imate problema sa sluhom, povuklo je Helenu Amievu, vodećeg stručnjaka iz oblasti neuropsihologije i epidemiologije starenja, da testira i uporedi mentalne performanse osoba koje nose slušne aparate i osoba koje ne nose slušne aparate, iako pate od gubitka sluha. Studija je sprovedena na Univerzitetu u Bordou i u njoj je učestovalo 3.670 ispitanika, osoba starijijh od 65 godina, koje su prijavile problem sa sluhom.
Testiranje mentalnih performansi dovelo je do nedovsmislenog zaključka – osobe koje ne nose slušne aparate iako pate od gubitka sluha, ostvarile su daleko slabije rezultate na testovima od osoba koje koriste slušne aparate. Zapravo, rezultati osoba koje koriste slušni aparat se uopšte ne razlikuju od rezultata koje postižu osobe koje apsolutno nemaju problema sa sluhom.
Studija Univerziteta Džons Hopkins
Do sličnih rezultata su došli i istraživači sa Džons Hopkins Univerziteta iz Merilenda. Pored ubrzanog opadanja mentalnih sposobnosti, ova studija upozorava i na povećan rizik od nastanka demencije kod starijih osoba koje ne nose slušni aparat. Između ostalog, došlo se do zaključka da je mogućnost pojave demencije kod osoba s blagim oštećenjem sluha duplo veća nego kod osoba koje ne pate od ovog problema. Starije osobe koje imaju težak oblik oštećenja sluha, imaju i petostruko veću šansu za nastanak demencije.
Zašto se češće javlja demencija kod osoba s oštećenjem sluha?
Razloge za gore navedene rezultate istraživanja, naučnici uglavnom traže u nedostatku socijalne interakcije. Osobe suočene s gubitkom sluha se često povlače u sebe, što dovodi do desocijalizacije, izolacije i stvara plodno tle za nastanak depresije. Upotreba slušnih aparata u trenutku rešava ove probleme, budući da je osobi olakšana komunikacija, te se praktično sve vraća u normalu. Osoba se vraća društvenom životu kakav je ranije vodila, ne plaši se interakcije i novih poznanstava, a ovakav vid aktivnosti dokazano smanjuje rizik od pojave različitih oboljenja, uključujući i demenciju.
Dijagnostiku dodatno otežava činjenica što se gubitak sluha u poznim godinama uglavnom javlja postepeno, pa se osoba i okruženje lako prilagođavaju novonastaloj situaciji. Savet eksperata je da reagujete čim primetite da vam sluh više nije tako dobar kao što je bio pre par godina, ako imate problem da razumete ljude koji vam se obraćaju ili ako konstantno pojačavate ton na televizoru. Ukoliko slične paterne ponašanja primetite kod bliskih osoba, predložite im da se što pre obrate lekaru.
Iako slušne aparate mnogi doživljavaju kao nepoželjni dokaz starenja i propadanja organizma, zapravo bi ih trebalo prihvatiti kao alatku koja može pomoći da nastavite da vodite potpuno normalan život. Trebalo bi imati na umu i da su slušni aparati značajno napredovali proteklih decenija. Poslednjih godina su se pojavili i digitalnih slušni aparati, koji pružaju napredne opcije digitalne obrade signala.
Budući da smo značajno napredovali od prvih slušnih aparata i od početka masovne proizvodnje slušnih pomagala koja je obeležila početak dvedesetog veka, ostaje nam da vidimo šta nam donosi budućnost i na kakve sve novitete i funkcije možemo da računamo. Poređenja radi, prvi “slušni aparat” koji je 1878. godine izumeo američki naučnik Bel, sastojao se od karbonskih mikrofona, slušalica, baterija, žica i velikog broja drugih komponenti. Današnji slušni aparati se praktično neprimetno nose u uvu ili iza uva i apsolutno na utiču na fizički izgled, dok višestruko unapređuju kvalitet života.
