Zagonetke ljudskog organizma: zašto nam curi nos, krče creva, zašto se znoje dlanovi…

0
6904

Iako je napedak medicinske nauke poslednjih decenija više nego očigledan, što je doprinelo otkrivanju mnogih pojava vezanih za zdravlje čoveka, a i lakšem lečenju mnogih bolesti, ipak, ljudsko telo i promene koje se dešavaju u njemu i danas nisu potpuno istraženi. Sa druge strane, uzrok mnogih čestih pojava koje su tipične u određenim situacijama, a koje nisu tako opasne po zdravlje, je otkriven, pa tako danas sa sigrunošću možemo da kažemo zašto nam curi nos, zašto nam krče crevna, zbog čega nam crveni lice, ili se znoje dlanovi. Sve ovo su nekada bile velike zagonetke ljudskog organizma, ali nauka danas ima jasno objašnjenje za njih. Pa da krenemo redom. ..

Zašto nam curi nos

Kod zdravog čoveka,  u nozdrvama se proizvodi oko litar sluzi tokom 24 sata, a ta sluz ima zadatak da spreči uzročnike raznih zaraznih oboljenja da uđu u naš organizma kroz nosnu šupljinu. Hladan vazduh nadražuje cilije u unutrašnjosti nosa. Pri normalnoj temperaturi cilije teraju sluz da se sliva niz grlo, ali tokom hladnih zimskih dana one prestaju sa radom, zbog čega sluz izlazi kroz nozdrve. Međutim, nos nam tada nije zapušen.

Kada nam je zapušen nos, to je obično posledica prehlade, pri čemu do zapušenja dolazi zbog otečenosti uzrokovne zarazom, a ne zbog povišenog lučenja sluzi. Pri alergijskim reakcijama, efekat je sličan: kijanje i curenje iz nosa sprečavaju da nepoželjne supstance dopru u naša pluća.

Nos kod čoveka curi i onda kada jedemo neku jako začinjenu, ljutu hranu. U tom slučaju, curenje izaziva supstanca kaspaicin, koja se nalazi u ljutim papričicama i nekim drugim „ljutim“ začinskim biljkama. Kaspaicin deluje kao neka vrsta prirodnih kapi za nos.

Zašto nam krče creva

Mada mnogi tako misle, krčanje koje često možemo da čujemo iz naših stomaka ne nastaje zbog toga što smo gladni, i ne dolazi iz želuca. Krčanje ustvari nastaje u tankom crevu. Stomačni mišići se aktiviraju prilikom varenja hrane i deluju tako što sabijaju sve što pojedemo i popijemo. Tako dolazi do isparavanja gasova iz hrane u našim organima za varenje, koji prolaze kroz tečnost i stvaraju zvukove slične bućkanju. Ako je pri tome želudac prazan, on bukvalno predstavlja rezonantnu kutiju kroz koju prolazi zvuk koji mi čujemo kao krčanje.

Zašto nam se znoje dlanovi

Osećaj straha i uznemirenosti podstiču rad amigdale, dela mozga zaduženog za osećanja. Zatim se pokreću nervne ćelije u donjoj regiji mozga i u području kičmene moždine, koje dalje aktiviraju ostale organe, pre svega pluća, srce i žlezde. Obzirom da se u dlanovima i stopalima nalazi najviše znojnih žlezda (jedan dlan odraslog čoveka u proseku ima oko 40.000 znojnih žlezda), njihovo znojenje kada smo uznemireni i uplašeni predstavlja sasvim logičnu reakciju.

Zašto nam crvene obrazi kada smo postiđeni

Pri skoro svakoj neprijatnoj situaciji koja kod nas izaziva osećaj nelagodnosti, manje vrednosti ili poniženja, odnosno onda kada smo postiđeni, dolazi do jedne neobiče pojave, koja nas lako izdaje. To je crvenilo lica. A nauka kaže da je to osobina koja je bila svojstvena čovek mnogo pre evolutivnih promena, iz doba kada je većina pretnji kojima je čovek bio izložen bila fizičke prirode.

Poznato je da kada se čovek nađe u situaciji „bori se ili beži“, tačnije kada se sprema za odbranu ili za beg od neprijatelja, dolazi do velike napetosti. Stid takođe stvara napetost. Usled te napetosti, javlja se pojačano lučenje adrenalina i organizma se puni njime. Povećan nivo adrenalina podstiče naše srce da kuca brže i samim tim se preko krvi u naše mišiće transportuje veća količina kiseonika, što je dobro za organizam, ali neminovna posledica takvog stanja je osećaj vrućine. Telo pokušava znojenjem da se rashladi, a krv cirkuliše kroz kapilare na površini kože i izaziva crvenilo, koje se najviše primećuje na licu iz razloga što na ovom delu našeg tela ima puno krvnih sudova.

Zašto drhtimo kada nam je hladno

Tokom leta, na ovu neobičnu pojavu zaboravi većina ljudi. Međutim, kada krenu hladni dani svi bar nekada osetimo drhtavicu, počnemo da se tresemo od hladnoće i da nam cvokoću zubi. Pa se često pitamo zašto naš organizam reaguje ovako na hladnoću? Odgovor je veoma jednostavan.

Stručnjaci drhtavicu nastalu zbog hladnoće upoređuju sa situacijom kada se usled pojačane fizičke aktivnosti, vežbanja ili bavljenja nekim sportom zagrejemo i oznojimo. Dok obavljamo neku fizičku aktivnosti, samo jedna četvrtina energije koju mišići troše pretvara se u pokrete, dok se ostatak pretvara u toplotu. Isti mehanizam naše telo koristi i kada oseti hladnoću. Mišići počinju da se tresu i na taj način stvaraju četiri puta više toplote nego dok su mirni. Pod uslovom da temperatura nije ekstremno niska, drhtavica može da održava temperaturu našeg tela relativno dugo.

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da unesete svoj komentar
Unesite svoje ime