Narodne pitalice u stihu – Šta je ko? Šta je šta?

0
812

Pitalice su stvorene prema dečjem zanosu i njihovoj mašti i dosetljivosti. One bude i produbljuju slatku radoznalost i gone na duboko razmišljanje nad zadatim, da se otkrije ko se ili šta krije iza stihovnih pitanja obavijenih pesničkom slikom. Dozivaju oštroumlje i ubijaju lakomislenost.

Odgovore ukoliko uspete da otkrijete možete ostaviti u komentarima.

  1. Dok raste ima boju trave i svileni brk na vrhu glave. Kad mu pocrni brk i požute leđa ispod šuštave košuljice krupne perle ređa.

2. Mnogo ih je i svi se drže za prutiće. Imaju na sebi zelene kaputiće. Jesen kad dođe i lišće požuti poprskaju braći tesni kaputići. A čim ih prva kiša orosi jedan za drugim poskaču bosi.

3. Zeleno mu telo i zeleno oko uvek kočoperni gledaju visoko.Kad septembar dođe otvori čvrste šačice i ponudi svoje braon pogačice.

4.Sede dive nasred njive čudnoga odela, umivene kišom golicaju oko, ko puslica bela.

5. Kiše je pomaze, sunce ožeže, ljudi izgaze, al ona brzo uspravi lice i preboli staze.

6. One žive u šumi ne vidi im se trag, mogu biti opasne a bele su ko šlag.

7. Ona je zelenoruka,tankovita i lekovita. Po njoj se bos nikad ne hoda , jer ona ima stotine čioda.

8. Perjaste mu ruke prema Suncu teže, al zemlja ga čvrsto za čuperak veže.Troše ga ljudi u selu i gradu no prvo moraju da mu odseku bradu.

9. I ove jeseni kao i lani rasla zelen lopta al’ne  na grani. Ako je razbiješ iz njenog stomaka rasprši se bezbroj njenih potomaka.

10. On uvek stoji na  straži zamenu retko traži, oči su mu od tobojna žara ima bezbroj drugara ni danju ni noću nikad ne odmara.

11. Njih susreće samo danju a stanuju na tabanu. Družine im uvek bose uniformu sivu nose.

12. Iz njihove kuće uvek čujes poj, dok ih cveće kadi svaka od njih radi. Ne diraj ih goloruk sa bodljama to je puk.

pitalice

13. Na glavi ima tačku belu u ustima nosi crnu strelu. Njena su krilca vetrov dašak njima sakuplja cvetova prasak.Ne zna da kaže ni jednu reč al’svima ponudi zdravu mleč.

14. On živi u gradu i u šumi kraj ptica, s grane na granu vezuje bezbroj svojih svilastih žica.

15. Čudi se ružica: nasred njive žižica, po mrkloj noći dok spavaju i petli ona mirno svetli. Lampom se ne hvali a žito ne pali.

16. Nikad se javi rano nikad u sate kasne al ume da se glasne.

17. U decembru je ugodna i lepo sija, ali kad juli doće ona ne prija.

18. njena je utroba boje čokolade, lako zanese i stare i mlade. Ona je uvak smotana u belo ko snjom druguje truje svoje telo.

loading...
loading...

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da unesete svoj komentar
Unesite svoje ime