Tri kćeri – stara tatarska priča

0
1402

Čovekovi prvi „literarni“ pokušaji nastali su iz njegove potrebe da objasni svet i utiče na njega, danas vam predstavljamo jednu tatarsku priču koja je veoma stara. Nјen drevni karakter ogleda se u shvatanju da se čovek može pretvoriti u životinju kojoj je po nekoj svojoj osobini sličan.

Tri kćeri

Živela jednom jedna žena. Radila je i danju i noću da bi nahranila i odenula svoje tri kćeri. I porastoše tri kćeri, hitre kao lastavice, sa licem kao svetli mesec. Jedna za drugom udadoše se i odoše. Prođe nekoliko godina. Teško se razbole starica-mati i posla svojim kćerima riđu vevericu.

– Oho, – uzdahnu najstarija kći kad ču od veverice tužnu vest – oh! Ja bih rado pošla, ali moram najpre da oribam ove dve tepsije.

– Da oribaš dve tepsije? – razlјuti se veverica. – Onda se ne odvajaj od njih celog veka. I tepsije odjednom skočiše sa stola i obuhvatiše najstariju kćer spreda i ostrag. Ona pade na pod i otpuza iz kuće pretvorena u veliku kornjaču.

Zakuca veverica kod srednje kćeri.

– Oh, – odgovori ova, – ja bih odmah otrčala do majke, ali sam jako zauzeta: treba da natkam platna za vašar.

– E pa, tkaj onda cepoga života i nikada se ne zaustavlјaj! – reče joj veverica.

Druga kći se pretvori u pauka.

A najmlađa je baš nosila hleb kad veverica zakuca na njena vrata. Ona ne reče ni reči, čak ni ruke ne obrisa, nego odmah otrča svojoj majci.

– Donosi uvek lјudima prijatnost i radost, moje drago dete: reče joj veverica, – i lјudi će te uvek čuvati i voleti, tebe i decu tvoju, i unuke tvoje i praunuke.

Tako i bi; treća kći živela je mnogo godina i svi su je voleli. A kada joj dođe vreme da umre, ona se pretvori u zlatnu pčelicu.

I leti ona, po ceo dan. Skuplјa pčelica med za lјude. Nјene prednje nožice uvek su kao u slatkome testu. Zato zimi, kada sve okolo umire od hladnoće, pčelica spava u toploj košnici i budi se tek kad treba da se najede meda i šećera.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da unesete svoj komentar
Unesite svoje ime