Da li ste znali da dešnjaci pretežno žvaću hranu sa desne strane, dok levoruki naginju ka tome da žvaću više levom stranom? Jeste li već negde čuli da se deca smeju čak 25 puta više dnevno od odraslih? Koliko zapravo znate o zubima?
Mnogi veruju da zubi nisu tako značajni organi čovekovog tela i uglavnom ostaju pri tom stavu – dok ne ostanu bez zuba. Njihova nenadoknadiva uloga u procesu varenja, ali i ne tako poznat uticaj na celokupno zdravlje, ne sme se zanemariti.
Kada nastaju, a kada niču zubi?
Sve počinje, verovali ili ne, još u materici! Zubna klica iz koje se razvijaju zubi formira se još dok je beba u majčinom stomaku. Stomatolozi često šaljivo tvrde da žena još ne zna da je trudna, a njena beba već ima zub, a to je zato što se primarna, odnosno mlečna denticija formira između šeste i osme nedelje trudnoće. Stalna denticija, odnosno zubne klice za stalnu denticiju, formiraju se nešto kasnije, oko 20. nedelje bebinog života u materici.
Zahvaljujući tome, tokom svog životnog veka čovek promeni dva seta zuba. Mlečnu denticiju čini 20 mlečnih zuba. Prvi zubi niču još u prvoj godini života, uglavnom u periodu od šestog do osmog meseca. Međutim, to je individalno, te se može dogoditi da bebi nikne zub i pre, ili da se čak rodi sa zubićima – ti zubi se nazivaju prenatalnim zubima. Neretko, bebi zub nikne tek nakon prvog rođendana.
Uglavnom, kompletan set od 20 mlečnih zuba dete bi trebalo da ima u uzrastu od dve i po godine.
Negde oko šeste godine života dolazi do smene mlečnih zuba stalnima. Stalna denticija se uspostavlja do 12. godine života i tada bi trebalo da osoba ima 32 zuba. Nije rekost da umnjaci ili osmice niknu i kasnije, a kod pojedinih ljudi da ne niknu uopšte. Period od šeste do dvanaeste godine naziva se periodom mešovite denticije, jer dete tada ima i mlečne i stalne zube.
Zubi kao otisak prstiju i još neke zanimljivosti
Kao što nijedan par ljudi na svetu nema isti otisak prstiju, tako ne postoje dve osobe sa istim setom zuba. Svaki čovek ima jedinstven skup zuba po kome se može identifikovati.
Na pitanje koji organ u telu je najtvrđi mnogi bi dali pogrešan odgovor. Mali je broj onih koji znaju da je površinski sloj zuba – gleđ, zapravo najtvrđe tkivo ljudskog organizma. Zubna gleđ sastoji se od minerala, tačnije od gusto zbijenih šestougaonih prizmi kalcijumhidroksiapatita. Jednom kada se ošteti, ne može se regenerisati. Zbog toga je jako važno redovno pranje zuba i dovoljan unos kalcijuma kroz ishranu.
Smatra se da prosečna osoba provede 38,5 dana života perući zube.
Preporučena količina vremena za pranje zuba je 2-3 minuta. Prosečna osoba četka samo 45 do 70 sekundi dnevno, što nije dovoljno da se uklone sve naslage.
Meke naslage ili dentalni plak sastoje se od preko 300 bakterija. koje uzrokuju pojavu karijesa. Još jedna posledica je i stvaranje zubnog kamenca, odnosno tvrdih naslaga koje može ukloniti samo stomatolog.
Samo dve trećine zuba su vidljive golim okom. Jedna trećina prekrivena je desnima. Zub se sastoji od krunice i korena – mi vidimo krunicu.
Ukoliko ste jedan od onih koji vole gazirana pića, te popijete 3 i više čaši dnevno spadate u 62% ljudi koji su skloniji karijesu. U jednoj limenci gaziranog soka nalazi se oko 10 do 12 kašika šećera. Zamislite te naslage na zubima!
Deca se smeju oko 400 puta dnevno, odrasli samo 15 puta dnevno. Razlike u osmehivanju ima i između polova – prosečna žena se osmehuje 62 puta dnevno, dok prosečan muškarac razvuče lice u osmeh samo osam puta.
Smešite se više i perite zube redovno da ne biste bili kao žirafa – žirafe imaju samo donje zube.
