Postoje 18 vrsta pingvina na svetu, dok su neke vrste široko rasprostranjene neke su u opadanju populacije a pet vrste se čak smatraju ugroženim, i preti im istrebljenje.
Pingvini žive na području južne Zemljine hemisfere, a najviše naseljavaju Antarktik, pored ovoga mogu se naći u Južnoj Americi, Južnoj Africi, Austrаliji i Novom Zelаndu dok Galapagoski pingvin čak nastanjuje okolinu Ekvatora.
Najveća živa vrsta je carski pingvin; najveći predstavnici ove vrste su visoki oko 1,1 m i teški oko 35 kg.
Najmanja vrsta pingvina je patuljasti pingvin, čiji su pripadnici visoki oko 40 cm i teški 1 kg.
Pingvini ne piju vodu ali zato jedu sneg.
Pingvini mogu roniti i preko 400 metara u dubinu. Hrane se sitnijom ribom.
Carski pingvim može da provede pod vodom i do 20 minuta.
Pingvini imaju krila ali ne mogu da lete, krila su im se transformisala u peraja, pa su najbolji i najbrži plivači od svih ptica, a takođe i najbolji ronioci.
Pingvini u proseku žive od 15 do 20 godina.
Mužjaci pingvina vode brigu o jajima, za razliku od većine životinskog sveta.
Procenjuje se da na svetu postoji oko 100 miliona pingvina.
Oči pingvina su građene tako da omogućavaju oštar vid pod vodom. Bolje vide pod vodom nego na suvom.
Pingvini se na kopnu međusobno sporazumijevaju zvukovima koji podsećaju na zvuk trube.
Pingvini su vrlo društvene ptice i žive u kolonijama.
Najveći prirodni neprijatelji pingvina su morski predatori poput morskih leoparda, ajkula i orki.
Imaju tako oštar sluh da mogu da prepoznaju zov svog mladunca među hiljadama drugih.
Carski pingvini odgajaju svoje mlade na hladnom Antarktiku. Tada danima stoje na smrznutom tlu na temperaturi nižoj od -50, dok ih šiba vetar ponekad i jači od 100 km/h. Kako bi preživeli tako nepovoljne uslove i sačuvali toplotu tela oni formiraju velike grupe u kojima su zbijeni čvrsto jedan do drugog. Pri tom povremeno zamenjuju mesta tako da ovi sa oboda prelaze posle određenog vremena u sredinu gde je najtoplije a oni iz sredine se na isti način dolaze do oboda.
Iako se smatra da su pingvini isključivo crno-beli postoje i neki koji imaju žuto perje na glavi.
