U vreme SFRJ muzičko tržište je bilo veliko, a piraterija skoro da nije ni postojala. Zbog toga su se tiraži ploča i kaseta, tadašnjih nosača zvuka, merili desetinama, često i stotinama hiljada prodatih primeraka. U takvim okolnostima bilo je dobro i narodnjacima i zabavnjacima, zbog čega su oni naizgled predstavljali dva potpuno odvojena tabora, bez ikakvih dodirnih tačaka. Međutim, to je bila samo priča za javnost, jer su mnogi poznati folk i pop-rok pevači i bendovi u to vreme tesno sarađivali, ali su to vešto skrivali od novinara.
Danas se priča drastično promenila, piraterija cveta, tiraži su više nego skromni, koncertne aktivnosti slabe, dakle, uslovi na muzičkoj sceni u čitavom regionu su se višestruko pogoršali. Saradnja između narodnjaka i zabavnjaka postaje sve uža i sve češća. Tolika da su mnogi pop-rok autori konačno priznali kako su još osamdesetih godina pisali muziku i tekstove za narodnjačke hitove.
Čuveni novosadski kantautor Đorđe Balašević više puta je u medijima govorio da piše pesme za poznate folk zvezde, ali nije hteo da otkrije koje su numere njegovo delo. Za razliku od njega, neki zabavnjaci otvoreno govore o svojim pesmama koje su napisali za pevače narodne muzike.
Za Lepu Brenu pisao je Dino Merlin i to pesme „Igraj dragi“ i „Jablane“, obe iz 1989. godine. Kornelije Kovač je autor većeg broja Breninih pesama – „Sitnije cile, sitnije“ (1983.), „Boc, boc“ (1984.), „Perice moja merice“ (1984.), „Mače moje“ (1984.), „Sanjam“ (1987.), „Robinja“ (1989.). Pesmu „Briši me“ (2011.) za Brenu je uradio Hari Mata Hari, a njoj je pesme pisao i Kiki Pilot Lesandrić i to „Valja se“ i „Ćutim kao stvar“ obe sa poslednjeg albuma „Začarani krug“ iz 2011. godine. Na ovom albumu sa Brenom je sarađivao i Željko Joksimović, koji je autor pesama „Biber“ i „Ne bih ja bila ja“. Joksimović je još napisao pesme „Miljacka“ i „Sjede“ za Halida Bešlića, kao i „Traži“ za Harisa Džinovića sa kojim je otpevao i duet „Šta će meni više od toga“.
Jedan od najistaknutijih pisaca hitova narodne muzike među rokerima svakako je Milić Vukašinović, nekadašnji vođa i pevač čuvenog sarajevskog benda Vatreni Poljubac. On je napisao veći broj pesama za Hanku Paldum – „Crne kose“,„Voljela sam, voljela“, „Tražio si sve“, „Voljeni moj“, „Sanjam“. Sam Vukašinović nikada nije ni krio saradnju sa narodnjacima, a kaže da je za Hankine pesme zaradio gomilu novca, ali je sve do zadnje pare vrlo brzo spiskao po kafanama. On je takođe autor jedne od najlepših pesama Tome Zdravkovića „Sećaš li se Sanja“,.
Bora Đorđević, frontmen Riblje čorbe, jednog od najvećih bendova rock and roll scene bivše Jugoslavije je nekada krio da sarađuje sa narodnjacima, a sada kaže da je ponosan na pesme koje je napisao za njih. On je autor teksta za „Vodeničarevu ćerku“ (1985.), jedan od najvećih hitova Predraga Živkovića Tozovca. Iz njegovog pera nastale su i čuvena starogradska „Stani malo kafanski sviraču“, Šabanova „Prikrašću se tebi pod prozore“, zatim veliki hit Srećka Jovovića „Nek me ne zaborave devojke sa Morave“ (1986.), kao i „Šta još možeš da mi daš“ (1995.) Svetlane Cece Ražnatović.
Kada smo već kod naše folk dive Cece, tekstove njenih pesama pisali su i drugi pop-rok muzičari – legendarni Oliver Mandić autor je pesme „Isuse“ (1996.), dok je Dino Merlin potpisao jednu od najpopularnijih Cecinih pesama „Moj Beograde“ (1995.). On je takođe napisao pesme „Kad zamirišu jorgovani“ (1988.) i „Klupko“ (2008.) koje je pevao u duetu sa Vesnom Zmijanac. Inače, jedan od najvećih Vesninih hitova „Da budemo noćas zajedno“ (1996.) delo je Momčila Bajagića Bajage.
izvori fotografija: wikimedia.org