Sadržaj
Otomansko carstvo bilo je jedno od najvećih imperija koje je istorija zapamtila. U svojoj dugoj, raskošnoj i bogatoj vladavini osmanski sultani nisu samo ratovali i osvajali teritorije, već i izgradili brojne palate i zamkove. Iako se mnoga od ovih zdanja mogu videti širom današnje Turske, i drugih zemalja u okruženju, verovatno se najlepši primeri orijentalne arhitekture nalaze u Istanbulu.
Od 15. veka, odnosno kraja vizantijskog perioda do 19. veka prinčevi i sultani Otomanske imperije gradili su rezidencije i letnjikovce u kojima se i danas ogleda luksuz i bogatstvo. Izdvojili smo nekoliko najimpozantnijih palata koje biste možda želeli da posetite ako putujete u Istanbul. Pročitajte.
Palata Topkapi – glavna rezidencija sultana
Palata Topkapi – simbol Istanbula i impresivan primerak arhitektonske umetnosti na turskom tlu. Od 1985. godine pod zaštitom UNESCO-a, ovo zdanje bilo je zapravo prva palata Otomaske imperije. Podigao ju je sultan Mehmed II u 15. veku, šest godina nakon osvajanja grada i bila je glavna rezidencija sve do 17. veka. Nakon toga sultani su boravili u drugim palatama duž Bosforskog moreuza. U to vreme, Topkapi je još uvek imala neke administrativne funkcije. Od 1856. godine status glavne rezidencije dobila je palata Dolmabahče, po naredbi sultana Abdulmedžida I.
Pored toga što je bila mesto za obavljanje glavnih državnih poslova, u Topkapi palati nalazio se i sultanov harem. Posebnu pažnju kroz vekove, pa i danas, zavređuje svojim specifičnim arhitektonskim stilom koji se značajno razlikovao od istaknutih zapadnih i istočnih stilova doba u kom je izgrađena. Čitav kompleks sastoji se od palate sa četiri dvorišta i sa stotinama prostorija na površini od čak 592.600 m2. U njoj se nalaze i džamije, pekare, bolnica, kovačnica i još mnogo drugih manjih građevina.
Kada je osnovana Republika Turska 1924. godine, palata je pretvorena u muzej. Za javnost danas otvorene su samo najvažnije prostorije, dok su ostale pod strogom vojnom stražom.
Palata Dolmabahče – dvorac raskošnih kristalnih lustera
Palata Dolmabahče podignuta je u 19. veku, tačnije u periodu između 1843. godine i 1853. godine. Čitavu deceniju građena je prema projektu jermenskog arhitekte Karabet Belijana i njegovog sina Nikoga, a po nalogu sultana Abdulmedžida I. Sultan je odlučio da sagradi novu carsku rezidneciju, jer je mislio da je Topkapi palata stara i da propada. Jedan od motiva za izgradnju ovog impresivnog zdanja bila je i želja da Osmansko carstvo poseduje palatu koja može da “parira” luksuznim evropskim dvorcima i palatama. Veliki kristalni lusteri koji krase prostoje dvorca savršen su dokaz da se u tome i uspelo.
Kao rezidencija palata Dolmabahče bila je u upotrebi u dva različita perioda. Najpre, u prve tri decenije kada je podignuta (1856 – 1887), a onda u prve dve decenije dvadesetog stoleća (1902 – 1922), što je čini jednom od poslednjih rezidencija osmanskih sultana. Zanimljivo je da se poslednji sultan koji je ovde živeo takođe zvao Abdulmedžid.
Osnivanjem republike, palata je pretvorena u Predsednički dom. Mustafa Kemal Ataturk je palatu koristio kao letnjikovac i ovde je napisao neka od svojih suštinskih dela. Prema tome, Dolmabahče je rezidencija u kojoj je stvarana istorija drugog dela otomanske ere, ali i počeci moderne turske države. I u savremenom dobu ima svoju važnu ulogu – iako se glavna predsednička palata nalazi u Ankari, u Dolmabahče palati postoji predsednička kancelarija gde predsednik Turske radi i prima posetioce.
Palata Bejlerbeji – palata “Veliki gospodin”
Na azijskoj strani Bosfora, nešto severnije od rezidencije Dolmabahče nalazi se palata Bejlerbeji. Iako je malo, ovo zdanje je tipičan primer raskošne osmanske arhitekture. Naziv “bejlerbeji” bukvalno znači gospodar gospodara ili veliki gospodin, a mnogi je nazivaju minijaturnom varijantom Dolmabahče. (Ako se minijaturnim može nazvati zgrada sa 24 sobe, 6 dvorana, jednim turskim kupatilom i nekoliko vrtova i paviljona!)
Tehnički, to je ujedno i poslednja palata u kojoj su živeli osmanski sultani, jer je tamo bio smešten sultan Abdulmedžid II kada je bio u kućnom pritvoru.
Iako je gradnja počela za vreme vladavine sultana Mahmuda, današnji sjaj palata je stekla zahvaljujući sultanu Abdulazizu. On je prvobitnu zgradu srušio i obnovio je nakon požara. Danas je krase veličanstveni vrtovi, ukrasni plafoni i impresivni arhitektonski detalji.
Tokom osmanskog perioda, palata Bejlerbeji je korišćena kao državna kuća za goste, a među rojalnim imenima koja su ovde odsedala su i austrijski car Franc Jozef, nemački car Vilhelm II i princ Nikolu od Crne Gore. Za mnoge turiste putovanje u Istanbul i njegov obilazak predstavljaju impresivan doživljaj koji se pamti dugo, a poseta palati Bejlerbeji je, sasvim izvesno, jedan od glavnih razloga za to.
Palata Jildiz – Zvezdana palata Istanbula
Još jedno od istanbulskih zdanja koje UNESCO priznaje kao baštinu od svetskog značaja je palata Jildiz. Naziv ovog ogromnog kompleksa se prevodi kao “Zvezdana palata”, što je ime koje mu po mišljenju mnogih i odgovara. Nalazi se blizu palate Dolmabahče, premda ne gleda na Bosfor.
Iako određeni paviljoni datiraju iz doba sultana Abdul Aziza, u praksi je Abdulhamid koristio ovu zgradu krajem 19. veka i početkom 20. veka (u periodu između 1876. godine i 1909. godine). Tih godina, sultan je proširio paviljone i stvorio mali grad sa operom, stolarskom radnjom, pa čak i carskom fabrikom porcelana u kojoj se nalazio nameštaj uvezen iz Evrope. Ova je fabrika oživela trgovinu keramikom u Anadoliji.
Palata je sada muzej i ima biblioteku koju bi ljubitelji umetnosti i bibliofili trebalo da posete. Pored ogromne kolekcije knjiga u biblioteci se mogu pogledati i neke izvanredne fotografije. Vrtovi palate su takođe popularni među stanovnicima Istanbula. Korisna informacija za turiste je i ta da kroz ovu baštu most povezuje palate Jildiz sa palatom Čirigan na Bosforu – tako da mogu u jednoj poseti obići dva istorijska lokaliteta od značaja.
Čirigan palata – najluksuzniji smeštaj u Istanbulu
Ako želite da se osećate kao jedan od mnogih otomanskih sultana, ne morate da putujete unazad kroz vreme, dovoljno je da posetite Čirigan palatu. Ovo zdanje podignuto je u 19. veku po nalogu sultana Abdul Aziza. Zanimljivo je da je danas moguće čak i odsesti u ovoj palati, a Sultanski apartman je rangiran kao 14. na listi CNN-ovih najskupljih hotelskih apartmana na svetu. Zahvaljujući tom statusu smatra se najluksuznijim smeštajem u Istanbulu. Odavde se lako stiže do azijske strane grada trajektom, kako biste videli već pomenutu Bejlerbeji palatu. Pristupačne su i palate Dolmabahče i Jildiz, ali je zato najznačajnija Topkapi palata poprilično udaljena od ovog hotela-palate.
Za sve koji odluče da u Istanbulu provedu više od dva dana, obilazak svih ovih znamenitih građevina je više nego moguć. Uz dobru organizaciju vremena, moći ćete da prošetate i do drugih značajnih spomenika poput Aja Sofije i Plave džamije i na kraju se opustiti na nekom od brojnih živopisnih istanbulskih bazara.
