Ovo sigurno niste znali: Zanimljivosti o betonu

Beton je svuda oko nas. Ima ga u svakom gradu, većina kuća i  stambenih zgrada, puteva, staza, mostova i drugih građevina izrađena je od betona. Ali koliko zapravo znamo o betonu? Sigurno znate da je najčešće sive boje, da je u pitanju čvrst i težak  materijal, da se od njega izrađuju stubovi, blokovi i ploče, ali postoje i neke zanimljivosti o betonu za koje verovatno niste čuli.

Zamislite svet bez betona. Bez njega ne bismo mogli da zidamo čvrste kuće ili zgrade, i verovatno bismo još uvek koristili slamu ili druge lagane materijale za izgradnju svojih domova. Pored toga, ne bismo imali sigurne i ravne puteve kakve danas poznajemo i koristimo.

Da li planirate neki građevinski projekat za koji vam je potreban beton? Zidate kuću, betonirate pod, potrebne su vam staze za dvorište, postavljanje behaton ploča ili popločavanje terase i stepeništa? Šta god da gradite, pročitajte ovaj tekst do kraja i saznaćete neke interesantne činjenice o  betonu koje će vas sigurno iznenaditi.

Duga istorija upotrebe betona

Moderan beton, koji se danas koristi, inovacija je Džozefa Aspdina, iz prve polovine 19. veka. Iako Aspdin nije prvi koji je uvideo korisnost betona u građevinarstvu, njemu se pripisuje zasluga za početak upotrebe betona kao materijala koji se danas upotrebljava širom sveta. Džozef Aspdin, britanski industrijalac i proizvođač cementa, patentirao je u Lidsu 1824. godine Portlandski cement, najčešće korišćenu vrstu cementa ikada, od koje je napravljeno najviše betona širom sveta i koji je i dan danas u upotrebi.

Međutim, početak upotrebe materijala koji su imali gotovo identičan sastav kao današnji beton i koji se u stvari mogu nazvati njegovom pretečom, seže znatno dublje u prošlost. Još su stari Egipćani koristili mineralno vezivo koje je po svemu bilo veoma slično betonu. To je bio glavni materijal prilikom izgradnje čuvenih piramida, grandioznih grobnica egipatskih faraona koje su danas jedna od najvećih turističkih atrakcija ne samo u Egiptu, već i u svetu.

Sredstvo slično betonu upotrebljavali su i Rimljani. Njihovi graditelji mešali su kreč, vodu i vulkanski pepeo koji su eksploatisali iz Vezuva, a koji je nosio naziv pucolan (lat. puzzolana), po mestu u blizini Vezuva. Vitruvije, starorimski graditelj, arhitekta i pisac, zapisao je da su se koristile četiri vrste pucolana – sivi, crni, crveni i beli. Rimljani su uvideli vodootporne kvalitete ovog materijala i koristili su ga za izgradnju pristaništa Cosa, čiji su ostaci oktriveni 1951. godine i danas predstavljaju jedinstven dokaz o tehničkim dostignućima starog sveta.

Panteon u Rimu je najveća svetska građevina od nearmiranog betona

Panteon, jedna od najvećih znamenitosti modernog Rima, podignut je 126. godine naše ere za vreme cara Hadrijana, i još uvek predstavlja najveću kupolu na svetu koja je izrađena od nearmiranog betona. Iako su građevinstvo, arhitektura, tehnika i tehnologija od tada veoma uznapredovali, na svetu još uvek ništa slično Panteonu nije sagrađeno. Ako nekada posetite Italiju i Rim, obavezno obiđite Panteon i uverite se i sami koliko se i dalje dobro drži.

Tomas Edison je bio pasioniran betonom

Tomas Edison je bio toliko pasioniran betonom da je osmislio čak 49 različitih patenata vezanih za beton. Eksperimentisao je pri izgradnji montažnih betonskih kuća u kojima se nalazio betonski nameštaj. Na sreću, nameštaj od betona nije uspeo da postane mejnstrim. Možete li zamiliti koliko je neudobno spavanje na betonskom krevetu ili jastuku?

Jeste li znali da je prednapregnuti beton otporan na vatru i koroziju?

Smatramo da ovo verovatno znate, ali takođe mislimo da predstavlja jednu od najvažnijh i najzanimljivijih činjenica o betonu, koja zaslužuje mesto u ovom tekstu. Betonu nije potrebna nikakva dodatna zaštita od požara zbog velikog stepena otpornosti na vatru i na visoke temperature. Beton je nezapaljiv materijal, ne gori i sporo prenosi toplotu. To najbolje dokazuje koliko je dugotrajan i izdrživ i zašto je nezamenjiv u građevinarstvu.

Beton je popularniji nego što verovatno mislite

To je najrasprostranjeniji materijal na svetu kada se uzme u obziir ukupna zapremina koja se troši. Beton se u građevinarstvu koristi duplo više nego svi ostali građevinski materijali skupa, uključujući drvo i čelik. Popularan je širom sveta, jer je sačinjen uglavnom od sastojaka koji su svuda dostupni, kao što su vazduh, voda, pesak i šljunak.

Možda zvuči čudno da ovaj neverovatno otporan i jak materijal ima u svom sastavu neke elemente koji su tako sitni i krhki.  Beton se pravi od šljunka i peska, vode, cementa i naravno vazduha. U nekim slučajevima, vazdušni džepovi se namerno ostavljaju kako bi se omogućio prolaz nekih materija poput vode.

Koliko se godišnje proizvede betona?

Više od 3,8 milijare kubnih metara betona godišnje proizvedu profesionalni izvođači betonskih radova, kao i oni koji ga prave za lične potrebe, vlasnici kuća i drugih građevina. Priznaćete, to je zaista ogromna brojka!

Najveća betonska konstrukcija nalazi se u Kini

Visine 185 metara i dužine 2.309 metara, Brana Tri Klisure na najvećoj azijskoj reci Jangcekjang je najveća betonska građevina na svetu.  Brana sa hidroelektranom građena je od 1994. do 2006. godine, a može da proizvede neverovatnih 22.500 MW snage. U njenom vodozahvatu se nalazi toliko vode koliko i u Gornjem Jezeru u SAD i Kanadi, inače drugom najvećem jezeru na planeti. Zbog izgradnje ovog betonskog džina iseljeno je više od 1,3 miliona ljudi.

Beton se može oblikovati i dizajnirati tako da izgleda poput drugih skupljih materijala

Zahvaljujući razvoju mnogih novih tehnologija koje su unapredile proces proizvodnje, beton se danas može izraditi kao vrhunska imitacija drugih skupljih materijala. Primer takvih materijala su porcelan, kaldrma, drvo, keramičke pločice, prirodni dekorativni kamen travertin, granit ili opeka. Dakle, beton se može koristiti za radne površine i podove u kancelarijama i zgradama ili u rezidencijama. Kada se dobro ispolira, može se dobiti mat ili sjajna površina. Takođe, možete lako da ga bojite ili pravite otiske u njemu, što daje nebrojene dizajnerske mogućnosti.

Da li ste čuli za mirišljavi beton?

Za potrošače koji traže da pored svega ostalog beton ima i poseban miris, neke kompanije sada nude i betone sa prijatnim mirisima, potpuno organskog sastava. Tako možete odabrati beton sa prirodnim mirisom trešnje, citrusa i mnoge druge.

Prednosti betona u odnosu na asfalt

Zahvaljujući svojoj svetloj boji beton odbija svetlost 33 do 50% više u poređenju sa asfaltom. Ovu činjenicu su iskoristili mnogi, pa su tako na primer gradske vlasti u američkom gradu Atlanti uspele da spuste dnevnu temperaturu tokom najvrelijih dana za 4C°. Osim toga, desetogodišnje istraživanje sprovedeno sredinom 1980-tih godina u Knazasu pokazalo je da su troškovi održavanja asfaltnih puteva devet puta veći od troškova održavanja betonskih puteva.