Firma bez zaposlenih, u kojoj dakle nema uposlenika i niko u njoj ne prima platu, niti je prijavljen za zdravstveno i penziono osiguranje, u Srbiji je ne tako retka pojava, a još manje je reč o neuspešnim firmama, gubitašima i onima na rubu opstanka (mada je činjenica da po ovom modelu posluju i ovakve firme). Naprotiv, firme koje nemaju zaposlene mogu da budu i veoma uspešne. Firma bez radnika, pa još donosi prihode – zvuči duhovito, zar ne? Ali je istinito.
Kako mogu da rade firme bez zaposlenih?
Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) može biti osnovano i može poslovati bez ijednog zaposlenog, ali je u tom slučaju nužno da budu ispunjeni određeni uslovi:
- osnivač (jedno ili više lica) i direktor firme ne može biti ista osoba;
- potpisivanjem ugovora o pravima i obavezama direktora, on, između ostalog, prihvata da radi bez plate, što znači da firma nema obavezu plaćanja fiksnih doprinosa.
Firme bez zaposlenih postaju trendu
Prema nekim procenama, skoro svaka četvrta a možda i svaka treća firma u Srbiji posluje bez radnika (posebno je česta praksa srpskih gazda da otvaraju firmu bez radnika – ona nije protivna zakonu, pa to bukvalno postaje trend, posebno zbog okolnosti i povoljnosti koje prate njihov rad).
Najveći broj firmi bez zaposlenih bavi se trgovinom na veliko i malo, a za njima slede prerađivačka industrija, naučne, stručne,inovacione i tehničke delatnosti. One firme bez zaposlenih koje posluju uspešno, ostvaruju jednu desetinu ukupne dobiti srpske privrede. I upravo su visoke sume koje neke od tih firmi zarađuju signal koji ukazuje na mogućnost da je u pitanju siva ekonomija.
Nelegalni tokovi novca i siva ekonomija
Stručnjaci smatraju da se na ovaj način, dozvoljavanjem da rade firme koje nemaju zaposlenih i za koje osnivač ne garantuje svojom imovinom,otvara nemali prostor za raznorazne malverzacije. Ovo potvrđuje i činjenica da mnoge neuspešne firme, dužnici i gubitaši, koje inače imaju i zaposlene,otvaraju kao rezervnu varijantu takve firme bez zaposlenih, kako bi nesmetano nastavile rad u slučaju da dođe do njihovog stečaja. Među firmama bez zaposlenih ima i onih koje spadaju u red najuspešnih preduzeća u zemlji, sa čak vrtoglavim prihodima – najčešće se bave projektivanjem, nekretninama, naftom i gasom.
Neretko, dešava se da biznismeni zloupotrebljavaju ovu mogućnost, otvarajući takozvane fantomske firme (nastaju poslovanjem koje podrazumeva nameru da se krši zakon i izbegava plaćanje obaveza državi i poveriocima), koje im služe za pranje para.
Isto tako, pojedinci su se specijalizovali za tzv. „feniks“ poslovanje kako bi se izvukli iz dugova nekažnjeno. Namerno guraju u stečaj prezaduženu firmu čiji su vlasnici, ali naravno da prethodno sve što u njoj vredi prenesu na novoosnovano preduzeće bez zaposlenih. Među firmama bez zaposlenih je bar jedna četvrtina onih kojima preti stečaj, odnosno beleže gubitke veće od kapitala.
Za preduzeća bez zaposlenih važi i to da se sve više zadužuju – rastu im i dugoročne, ali i kratkoročne obaveze.
Osnivači firmi koje posluju legalno s pravom iščekuju formiranje registra diskvalifikovanih lica, jer će na osnovu njega moći da se zabrani osnivanje novih firmi svakome ko je upropastio bar jednu firmu.
Procenjuje se da se čak oko pet odsto svetskog bruto društvenog proizvoda realizuje kroz nelegalne tokove novca, zahvaljujući takozvanim peračima novca, kompanijama koji se upravo stoga vrlo opasne.
Na osnovu svega navedenog, a imajući u vidu i brojnost društava bez zaposlenih, može se izvesti zaključak da ona utiču na rast sive ekonomije, na izbegavanje plaćanja obaveza po osnovu javnih prihoda i komercijalnih dugova, privrednih prevara i pranja novca, zloupotreba i još niza nedozvoljenih radnji. Uz sve to, ovakvim poslovanjem dolazi do širenja nelojalne konkurencije, čime su u neravnopravan položaj dovedene one firme koje posluju u skladu sa dobrim poslovnim običajima,čime se i podstiče kriza likvidnosti privrede. Ali, isto tako, brojnost tih firmi koje nemaju zaposlene može ukazivati i na stanje fleksibilnosti radnog zakonodavstva.
Legalnost i etičnost
Međutim, bitno je naglasiti i to da se, gledano iz ugla legalnosti i etičnosti poslovanja, društva bez zaposlenih radnika mogu podeliti na:
- one firme koje posluju u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim običajima i
- firme koje se ponašaju suprotno od toga.
Naime, dešava se i to da firma posluje legalno, ali se zbog velikih dugova koji su nenaplativi, što zbog ekonomske krize u zemlji, što zbog poslovanja dužnika suprotno od principa poslovnosti, nađu u situaciji da im preti blokada ukoliko su se zadužili (recimo kod poslovnih banaka). Desi li se da ih blokira samo jedna firma, poverilac, ovakva firma neće biti u stanju da radi. Pa upravo stoga, da bi mogli da posluju I onda kada su dužni, ne svojom krivicom, otvaraju takozvana rezervna preduzeća, kao spas ili premošćavanje prilikom blokade.
Oni preduzetnici koji posluju legalno, s nestrpljenjem iščekuju formiranje registra diskvalifikovanih lica, na osnovu koga će biti moguće da se zabrani osnivanje novih firmi svakome ko je već upropastio bar jednu firmu. Jer, za razliku od regulative u Srbiji, u zemljama s uređenim ekonomijama, nema mogućnosti da neko bez ikakvih problema otvori novu firmu, dok je prethodnu zatvorio i ostavio dugove.
Zakon ne može da zabrani osnivanje firmi bez zaposlenih, ali bi one, pre svega ako ih osnivaju fizička lica, morale da budu podrvgnute posebno strogom sistemu kontrole.
