Zamislimo da je naše telo jedna zapaljena peć. Hrana koju uzimamo bila bi gorivo koje sagoreva u u našem organizmu. U toku tog procesa telo troši oko 2.500 kalorija.
Ova količina toplote je dovoljna, da se 28,5 l vode zagreje do tačke ključanja. Šta se dešava sa tolikom toplotom u našem telu? Kad ne bi postojala kontrola temperature, mi bismo sigurno bili „vrući“. Ali nama je poznato da se telesna temperatura ne penje preko 37° Celzijusa, osim kada smo bolesni.
Znojenje je jedan od načina koji obezbeđuje održavanje normalne telesne temperature.
Ako je temperatura krvi porasla, centar za hlađenje počinje da radi. Proces oksidacije ili sagorevanja materija se usporava i dešava se još nešto što je značajno. Krvni sudovi u koža se šire, a višak toplote odlazi sa isparavanjem znoja. Zato, na primer, osećamo hladnoću posle kupanja, jer voda koja ostaje u dodiru sa našom toplom kožom brzo isparava i rashlađuje nas. Zbog toga je i znojenje deo procesa hlađenja tela.
Znojenje je nalik na tuš koji pere telo. Tečnost izlazi kroz bezbroj finih otvora na koži u vidu vidljivih malih kapljica koje brzo isparavaju i brzo rashlađuju telo — ukoliko je potrebno.
Ako u vazduhu ima dosta vlage, osetićemo izvesne poteškoće zbog toga što voda na našoj koži ne može lako da isparava. Zbog toga se hladimo lepezom da bismo „rasterali“ vlažan vazduh i pomogli isparavanje znoja.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato
