Oko trećinu života provodimo spavajući, ali niko ne zna zašto je to neophodno. Za vreme dubokog sna, organizam proizvodi velike količine hormona rasta, koji pomaže u popravci ili zameni oštećenih ćelija i tkiva. Uz to, san ubrzava lečenje.
Čoveku je potrebno između 6 i 8 sati sna. Sve više ili manje od toga šteti organizmu. Spavanje je jako bitno za funkcionisanje našeg mozga tokom dana. Neispavanost dovodi do smanjenja ili totalnog odsustva koncentracije, zaboravljenja, čini nas razdražljivim i nespretnim.
Dok spavate, mozak ostaje vrlo aktivan. Organizam prolazi kroz nekoliko faza velike opuštenosti i kroz faze u kojima se oči pomeraju ispod spustenih kapaka. Snovi se dešavaju u toku ovog perioda brzog pokretanja očiju (rapid eye movement), zvanog REM faza sna. Sanjanje je vrlo važno. Po naučnim istraživanjima čovek zapamti samo 5% od onoga što sanja. San je direktno povezan sa podsvešću. U toku sna, svi receptori u mozgu se aktiviraju izuzev jednog. Receptor za logiku. Nejasno je zašto, ali se samo ovaj deo mozga „gasi“ u toku sna, zato ne možemo da mislimo dok sanjamo, niti da shvatimo da sanjamo.
„Što su stariji, ljudi obično spavaju manje. Ako bi uspeli da održe sedmočasovno spavanje tokom celog života – to bi sprečilo gubitak pamćenja sa kojim se suočavaju sa godinama.“