Često se dešava da gledamo neku biljku i divimo se njenom „cvetu“, a da, u stvari, to uopšte nije cvet! Ako pod cvetom podrazumevamo nešto što je obojeno jarkim bojama a raste na biljci, možemo lako da pogrešimo. Na primer, latice svibinog „cveta“, koji se razvija u proleće, uopšte nisu latice. Cvetovi američke poinsetije su primer obojenog lišća koje liči na cvetove.
Međutim, čuperci na vrhovima trava su, u stvari, cvetovi! Nezreo klip kukuruza je cvet. Botaničari kažu da je cvet grupa delova čiji je zadatak da proizvede polen ili seme, ili i jedno i drugo. Cvetove imaju samo biljke koje stvaraju seme. I samo oni delovi biljke koji su u bliskoj vezi sa obrazovanjem semena mogu se smatrati delovima cveta.
Odakle cvetu miris?
Cvet miriše kad se izvesna eterna ulja nalaze u laticama cveta. Ova ulja proizvodi biljka prilikom razvijanja. Eterna ulja su vrlo složena. Pod izvesnim uslovima se razlažu i obrazuju eterična ulja, koja lako isparavaju. Kad se to desi, mi udišemo miris ovih ulja.
Poseban tip mirisa nekog cveta zavisi od hemijskih sastojaka tog eteričnog ulja, a razne kombinacije daju različite mirise. Slična ulja se, osim u cvetovima, nalaze i u lišću, kori, korenu, plodu i semenu. Na primer, narandže i limuni ih imaju u plodu, bademi u semenu, cimet u kori, i tako dalje.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato
