Kenguri su danas predstavnici jedne od najčudnijih i najstarijih životinjskih vrsta na našoj planeti. Danas se mogu naći isključivo u Australiji, koju ponekad zovu i zemljom kengura. Kengur je najpoznatiji predstavnik torbara.
Ženka ima krznom obraslu torbu izmedju zadnjih nogu u kojij nosi svoje mladunče i tamo ga hrani. Kada se rodi, mladunče je majušno, ružičasto, meko, dugačko svega 3 centimetra. Odmah po rodjenju majka ga stavlja u torbu, pošto je neko vreme mladunče skroz bespomoćno. Kad napuni šest meseci, veliko je kao mladi zečić.
Kreće se po torbi dok mu glava viri. Čak i kada odraste i postane dovoljno veliko da hoda i trčkara pored majke, mladunče kengura još uvek voli da provodi vreme u toploj, bezbednoj torbi. Ako se približi neka opasnost majka mu brzo priskače, uzima ga ustima i pažljivo spušta u torbu.
A koliko može da skoči kengur?
Odrastao kengur, kada se uspravi doseže visinu i do 1,80m. Ima kratke prednje noge sa kandžama i izrazito dugačke zadnje noge. Te snažne dogačke zadnje noge omogućavaju kenguru da pravi skokove od 3 pa čak i do 9 metra; dugačak rep služi kenguru da se odmara, ali i da održava ravnotežu pri skoku. Brzina skakanja kengura najčešće se kreće u rasponu od 20 – 25 km/h, dok na kraćim razdaljinama dostiže i do 70 km/h.