U ovom tekstu ćemo odgovoriti na pitanje kako ptice lete, šta im to omogućava da se vinu nebu pod oblake i sa visine posmatraju čitav svet.
Kako ptice lete?
Ptice žive na svim kontinentima, i do sada je poznato oko 10.000 vrsta. Međutim, smatra se da bi broj vrsta mogao biti i daleko veći.
Ptičje telo je maksimalno prilagođeno letenju. Kosti su im šuplje, da bi bile što lakše. I tkiva su im izuzetno lagana, omogućevajući im tako da jedre vazduhom i lete uz minimalan napor. Na primer, orao sa rasponom krila većim od 2 metra teži manje od 4 kilograma.
Ptice imaju i vazdušne kesice pričvršćene za pluća koje im obezbeđuju dodatni kiseonik dok mašu krilima. Letenje nije samo mlataranje krilima gore-dole. Posredi je obično mešavina jedrenja i energizovanog leta. Krila se prilikom mahanja kreću komplikovanom putanjom, potiskujući vazduh naniže i unazad.
Krila se uvijaju i tako odbacuju vazduh unazad, odgovarajućim pravcem koji im obezbedjuje silu uzgona. Zatim se ponovo uvijaju prilikom vraćanja u prednji položaj, tako da lagano klize kroz vazduh i ne usporavaju let ptice.
Većina ptica lete brzinom od 32-48 km/h. Uopšte uzev, što je ptica teža, to brže mora da leti da bi se održala u vazduhu. Trkački golub može da leti brzinom od 150 km/h a indijska bodljorepa čiopa čak 320 km/h.
Više ptičjih vrsta izgubilo je sposobnost letenja, jer im let nije neophodan uslov za život. Pingvini i nojevi imaju vrlo mala krila i nemogu da lete.
