Do poplava dolazi onda kada reke ne mogu dovoljo brzo da odnesu vodu. Najčešće se javljaju u proleće kada počnu da se otapaju zimski snegovi.
Neke od najstašnijih poznatih poplava desile su se u Kini, duž obala reke Hoang-Ho, 1931, ova reka je probila nasipe, a prilikom te poplave podavilo se više od 3,5 miliona ljudi. Pre toga je poplava iz 1887. godine bukvalno razorila područje, pri tom usmrtivši izmedju 900.000 i dva miliona ljudi.
Brana Bankjao napravljena je da može da izdrži poplave koje se javljaju jednom u hiljadu godina, sa padavinama do 306 mm na dan. Medjutim, avgusta 1975, u tom delu Kine za 24 časa palo kiše koliko u proseku padne za godinu dana. Voda koja se nagomilala na brani jednostavno nije imala više gde da ode i brana je popustila. Tada se stvorilo talas 3-7 metara visok i 10 kilometara dug talas koji je „jurnuo“ ka ravnici brzinom od oko 50 kilometara na čas. To je gotovo zbrisalo područje u dužini od 55 i širini od 15 kilometara i stvorilo privremeno jezero povrsine 12000 kvadratnih kilometara.
Najveća poplava u Srbiji dogodila se 1965.godine kada se izlio Dunav koji je zahvatio maltene sve tokove reka, a pod vodom je bilo oko 150.000 hektara zemlje, 16.000 kuća i 214 kilometara puta.
„Mnogi svetski gradovi su nisko smešteni i prete im poplave. Bangkok, na Tajlandu, i Venecija u Italiji, jesu tipični stari gradovi građeni pored vode, jer su zavisili od pomorske trgovine. Oba grada su sagrađena na mulju i postepeno tonu, a rizik od poplave je sve veći.
Predviđa se da će nivo mora širom sveta u ovom veku rasti, s mogućnošću razornih poplava na pojedinim mestima. Mnogi gradovi u Holandiji su na nivou mora ili ispod njega. Njima opasnost od poplave preti uvek, i pored razradjenih planova za odbranu od nje. Brana na Temzi je napravljena da bi se sprečilo da visok vodostaj poplavi London.“