Piramide su u samoj biti grobnice i u njima počivaju balsamovana tela drevnih kraljeva. Tada se verovalo da zagrobni život zavisi od toga koliko će biti očuvano telo, pa su duboko unutar piramida čuvani mumificirani posmrtni ostaci kraljeva i vladara. U grobnice je stavljana hrana i sve ostalo što je po verovanju, bilo potrebno kraljevima za njihov zagrobni život.
Smatra se da je izgradnja najveće od svih piramida, Keopsove piramide trajala punih 20 godina, da je gradilo 100.000 ljudi. Sastoji se od 2.300.000 kamenih blokova ukupne težine 6.500.000 tona.
Uzimajući u obzir da je svaki kamen bio je visok 2 m a neki dugi i po 5 m i da im je težina bila između 2.5 i 15 tona, postavlja se pitanje kako su graditelji sa tadašnjom tehnologijom uspeli takav blok da podignu na nekih 145 metara visine.
Rešenje ove misterije ponudio je francuski arhitekta Žan-Pjer Udan, on tvrdi kako je kamenje dopremano do vrha kroz unutrašnje tunele, koji su spiralno vodili uz zidove piramide od podnožja do vrha i da nesumnjivo i danas postoje, makar zatrpani prašinom starom 4.000 godina. Tuneli s nagibom od pet do sedam odsto, dovoljno prostrani da su kroz njih mogli da prođu džinovski kameni blokovi, omogućavali su radnicima da grade piramide iznutra, a da, ipak, kada završe delo, ne ostanu zarobljeni. Na uglovima piramida ostavljani su otvori da bi radnici i inženjeri koji su kontrolisali gradnju mogli u tunelima da dišu.
{youtube}lasCXujNPfs{/youtube}
Potporu ovoj tvrdnji daje mikrogravitacioni test koji je 1986. urađen na Velikoj piramidi. Naime test je pokazao neobičnu anomaliju, strukturu manje gustine u obliku spirale u unutrašnjosti piramide.
„Taj test ostao je u fioci petnaest godina jer niko nije umeo da ga objasni. Ali, kada sam uporedio tu strukturu sa mojom kompjuterskom simulacijom gradnje savršeno su se poklopile“ – tvrdi Udan.
Mada ova teorija deluje kao verovatna i prava, nemoguće je za sad potvrditi u praksi.