Priča o prokletstvu faraona Tutankamona koji je vladao svega devet godina, i ako manje poznat, u odnosu na slavne faraone tog doba, obišla je čitav svet i nikog nije ostavila ravnodušnim.
Tutankamon (ili Tutankamen), nazvan Tutankaten po rođenju, je bio egipatski faraon. Vladao je najverovatnije od 1334. p. n. e. do 1325. p. n. e. za vreme osamnaeste dinastije. Njegovo prvobitno ime, Tutankaten, znači „živa slika Atona“, dok Tutankamon znači „živa slika Amona“. Moguće je da je on „Niburereja“ u pismima iz Amarne.
Istorijski značaj Tutankamona se ogleda najviše u tome što je započeo napuštanje atonizma (koji je uveo Akhenaton), i vraćanje staroj egipatskoj religiji. Kako je Tutankamon započeo vladavinu u devetoj godini svog života, veliki deo vlasti imao je vezir, i njegov naslednik, Ai.
Uzrok Tutankamonove smrti dugo nije bio poznat. Telo je prvi put ispitivao tim Hauarda Kartera (Howard Carter), dvadesetih godina dvadesetog veka. 2005. godine, egipatski arheolog Zahi Havas je izneo rezultate istraživanja Tutankamonove mumije po kojima nema podataka koji bi ukazivali na to da je faraon ubijen. Postojala je rupa u glavi, ali je ona najverovatnije nastala tokom mumificiranja. Postoje nalazi koji ukazuju na mogućnost da je Tutankamon slomio nogu, i da je moguće da je umro od posledica infekcije. Pretpostavlja se da je Tutankamon umro u devetnaestoj godini života.
Slučajnost ili ne, tek iznenadne smrti „prirodne“, i razne nesreće koje su se dogodjale arheolozima i istraživačima koji su učestvovali u otvaranju grobnice 1922. godine, stvorile su mit o „Prokletstvu faraona“.
Sled umiranja posle otvaranja grobnice, u samo 6 godina, 22 ljudi koji su radili na otvaranju grobnice, umrli su pod sumljivim okolnostima.
Arčibald Daglas Rid je pregledao mumiju rendgenom, ubrzo umro od nepoznate vrste groznice, Artur Vigal takodje preminuo od groznice, Arthur Mace, američki arheolog, koji je pomagao pri otvaranju grobnice, počeo se žaliti na iscrpljenost, te je ubrzo pao u komu i umro. A. S. Mejs, Herbert i Elizabet Karnarvon kao i radnici – meštani umirali su jedan za drugim svi sa sličnim simtomima. Hauard Karter – umire1939. godine, pre toga preziveo tesku sobraćajnu nesrecu.
Nemački egiptolog prof. Džordž Steindorf 1933. objavio da prevod jednog natpisa na Tutankamonovom grobu koji glasi: „Smrt će tiho doleteti onima koji narušavaju mir faraona„.
U novije vreme naučnici (bekteriolozi) su otktili spore mikroskopski malih gljivica, za koje sumljaju da su najverovatniji uzročnici misterioznih smrti iz Tutankamonove grobnice. Ove prastare spore našle su utočište u plućima istraživača, gde su izlučivale otrovne materije i tako izazvale smrt gotovo cele ekspedicije.
Međutim nisu svi iz ove ekspedicije umrli na ovaj način, neki su poginuli u saobraćanim nesrećama, neki izvršili samoubistvo i td. Kako objasniti da je za nepunih 6 godina nestala cela ekspedicija sa lica zemlje?