NLO ili neidentifikovani leteći objekat označava u originalnom i bukvalnom smislu bilo kakav leteći objekat ili optički fenomen, opažen vizuelno ili putem radara, a čija priroda nije poznata u prvom momentu opažanja. Interesovanje za ove objekte leži u argumentima da neki od njih iskazuju anomalne osobine, a pogotovo neprekidna spekulacija da neki od njih mogu biti proizvodi vanzemaljske inteligencije.
Istorija
Strane neidentifikovane pojave na nebu i na zemlji bile su zabeležavane kroz istoriju. Drevni rimski zapisi su povremeno beležili spominjanje štitova, pa čak i armija viđenih na nebu. Godina 1896-97, neidentifikovani misteriozni brodovi su bili primećivani u Sjedinjenim Državama, mada se danas zna da su neki od ovih izveštaja bile namerne obmane.
Misteriozne letelice su bile viđane širom Velike Britanije 1909., kao i između 1912. i 1913.godine. Verovalo se da su to nemački cepelini koji špijuniraju zemlju uoči invazije. Ista strahovanja su izazvale slične pojave na Novom Zelandu i u Australiji. Letelice i misteriozni vazduhoplovi su takođe mogli da se vide i u Sjedinjenim Državama 1909. i 1910. Za njih se verovalo da su tvorevine Valasa Tilinghasta, iako je to bilo veoma sumnjivo. Tokom Prvog svetskog rata dolazilo je do pojava misterioznih letelica u Južnoj Africi, Kanadi, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama. Većina ovih pojava se mogla pripisati pogrešnom tumačenju treperave svetlosti zvezda, delu obmanjivača i njihovoj promociji u medijima. Pojave ovih fantomskih letelica su detaljno obrađene u The Scareship Mystery, pod uredništvom Najdžela Votsona.
U svom putopisu Altaj-Himalaja, ruski umetnik i mistik Nikolaj Rerih je prijavio opažanje ovalnog objekta šljašteće površine koji je leteo iznad Amda, u istočnom Tibetu, 1926.godine. Iako se Rerih nije izjašnjavao o svom stavu šta je to video, u narednim pasusima svog putopisa diskutuje o tehnologijama drevnih civilizacija koje se pominju u teosofskim spisima.
1930ih godina u skandinavskim zemljama je bilo nekoliko izveštaja o opažanjima neidentifikovanih vazduhoplova. Tokom Drugog svetskog rata tzv. fu-lovce (svetleće lopte koje su pratile avione) su opažali i saveznički i fašistički piloti. 1946. godine iznad Skandinavije su mogli da se primete tzv. sablasne rakete.
Savremena faza u NLO fenomenologiji je otpočela navodnim opažanjem američkog biznismena Keneta Arnolda (Kenneth Arnold), 24. juna 1947. godine, blizu brda Reinir u državi Vašington. Arnold je kazao da je video 9 svetlećih objekata koji su leteli neverovatnom brzinom pri visini od oka 10,000 stopa. Iako NLO koji je Arnold opazio nije bio po striktnoj definiciji tanjirastog oblika, on je opisao njegovo kretanje kao slično onome kada tanjir poskakuje preko vode – otuda i potiče naziv leteći tanjir. Arnoldove tvrdnje su potom dobile značajnu pažnju medija i publike.
Početkom 1950ih počinju da se pojavljuju spiritualne sekte u vezi sa NLO. Društvo Eterijus je jedan od ranijih primera; kasnije su se pojavile sekte Rael i Aštar Komanda. Uopšteno govoreći, vanzemaljci, koji su sponzorisali takve grupe, u svojoj dobronamernosti su upozoravali čovečanstvo na opasnosti od nuklearnog rat ili su pozivali Zemlju da se priključi međuplanetarnoj federaciji.
Tokom 1970ih, javno mnenje (naročito posle filmova Bliski susreti treće vrste i E.T. ) je verovalo da su NLO –ako uopšte postoje– vanzemaljske letelice, i da su vanzemaljci prijateljski nastrojeni. Ovaj model se promenio tokom 1980ih, nakon objavljivanja knjiga Vitlija Stribera (Whitley Strieber) (prva knjiga u nizu je bila Pričešće (Communion)) i Žaka Valea (Jacques Vallee) (između ostalih, knjiga Pasoš za Magoniju (Passport to Magonia)).
Striber, pisac horora, je verovao da ga vanzemaljci opsedaju i da su odgovorni za rupe u vremenu tokom kojih je bio podvrgavan nepoznatim eksperimentima. Naslovna strana knjige Pričešće dovela je do novog standarda u prikazivanju glave vanzemaljaca (to je kasnije bilo satirizovano u šva umetnosti (Schwa art). I Striber i Vale su sumnjali da su ova bića vanzemaljci, kako se to obično mislilo, videći u njima neku vezu sa pričama o vilama i vilenjacima. (uporedi Jungovo poređenje sa anđeoskim vizijama u njegovom članku Leteći tanjiri: Savremeni mit o stvarima koje se vide na nebu.) Ovaj noviji mračniji model se može videti i u potonjem talasu literature o otmicama vanzemaljaca, kao i u pozadinskom mitosu Dosijea Iks.
Etimologija
25. januara 1878. Denisonske dnevne novine su napisale da je Džon Martin (John Martin), lokalni farmer, prethodnog dana prijavio da je opazio veliki, tamni, okrugli leteći objekat nalik na balon koji leti zapanjujućom brzinom, a takođe je da bi ga opisao koristio i reč tanjir. [1] Ovo je prva poznata upotreba reči tanjir da bi se opisao jedan neidentifikovani leteći objekat. Sedamdesetak godina kasnije, 1947., mediji su upotrebili izraz leteći tanjir kako bi opisali opažanje Keneta Arnolda.
NLO: juna 1984., Rio Klara, Brazil
Devet objekata koje je Kenet Arnold video nisu bili striktno tanjirastog oblika. Arnold je prvo opisao, a potom i nacrtao sliku, osam objekata koji su bili tanki i ravni, okrugli napred i usečeni pozadi. Drugi crtež je predstavljao deveti, nešto veći, objekat oblika polumeseca ili bumeranga. Ipak, nekoliko godina kasnije, Arnold je rekao da je njihovo kretanje opisao kao neku vrstu poskakivanja, kao kada tanjir poskakuje po vodi. Požalio se da ga je štampa pogrešno citirala, koristeći izraz leteći tanjir umesto kao tanjir.
Leteći diskovi je bio drugi izraz koji su mediji koristili tokom kasnih 1940ih i ranih 1950ih da bi opisali ovu vrstu objekata.
Sredinom 1950ih, Galupovo ispitivanje je otkrilo da se termin leteći tanjir, toliko odomaćio u američkom govoru, da je 94% intervjuisanih bilo upoznato sa njim, čineći ga najpoznatijim terminom koji se uobičajeno pojavljuje u novinama, daleko ispred termina kao što su opšta vojna obuka (75%), ili hladan rat (58%).
Holivudski naučnofantastični filmovi 1950ih, kao što su Dan kada je Zemlja stala (The Day the Earth Stood Still) (1951), Zabranjena planeta (Forbidden Planet) (1956), i Zemlja protiv letećih tanjira prikazuju letelice u obliku tanjira, čime još više utvrđuju termin kao kulturnu ikonu. To su činile i popularne knjige na tu temu kao knjige Frenka Skalija (Frank Scully) – Iza letećih tanjira (Behind the Flying Saucers)(1950), Donalda Kihua – Leteći tanjiri su stvarni (The Flying Saucers Are Real)(1950) i Leteći tanjiri iz svemira (Flying Saucers From Outer Space)(1953), kao i knjige orijentisane na kontakt poput knjige Džordža Adamskog(George Adamski)- Leteći tanjiri su sleteli (Flying Saucers Have Landed)(1953).
Leteći tanjiri je bio najuobičajeniji termin za većinu neidentifikovanih pojava na nebu od 1940ih do 1960ih, pa čak i za one koje uopšte nisu imale oblik tanjira. Krajem 1960ih, termin NLO je počeo da se koristi sve češće. Upotrebu reči NLO umesto leteći tanjir je 1952. prvi predložio kapetan Edvard Dž. Rupelt (Edward J. Ruppelt), prvi direktor Projekta Plava knjiga američkog vazduhoplovstva, jer je smatrao da je termin leteći tanjir nedovoljno širok da bi se pod njim obuhvatile sve neobjašnjive pojave i fenomeni. Njegov predlog je u vazduhoplovstvu bio vrlo brzo prihvaćen (i termin NLOB je bio nakratko korišćen, sve do 1954.). Rupelt je opisao iskustva sa Projektom Plava knjiga u svojim memoarima Izveštaj o neidentifikovanim letećim objektima (1956.).
Neviđena teškoća u vezi sa terminom NLO je da često dovodi do semantičkih debata između podržavaoca i protivnika istog. Skeptici često komentarišu da NLO prosto znači da je objekat neidentifikovan od strane onih koji su videli objekat, što ne znači da je sam objekat neobjašnjiv, a još manje da je vanzemaljski. Sa druge strane, istraživači poput Hajneka su predlagali da upotrebu termina treba strogo ograničiti na ona opažanja koja su bila ispitivana intezivno, ali se i dalje kose sa konvencionalnim objašnjenjima, šta je, ustvari, i bila stvarna definicija vazduhoplovstva u zvaničnim direktivama iz 1950ih.
Image:Arizona GrandCanyon 1997 ufo.jpg
NLO: 1997., Grand Kanjon, Arizona, SAD
Na primer Pravilnik vazduhoplovnih snaga 200-2, izdat 1954., definiše NLOB kao bilo koji vazduhoplovni objekat koji po performansama, aerodinamičkim karakteristikama, ili neobičnim izgledom, nije podudaran ni sa jednom poznatom letilicom ili projektilom, ili koji se ne može sa sigurnošću identifikovati kao poznati objekat. Čak, štaviše, za istraživanje NLOB-a je navedeno da je u cilju nacionalne bezbednosti, kao i radi otkrivanja tehničkih aspekata. Očigledno je da se ovakve zabrinutosti nisu odnosile na uobičajena objašnjenja većine NLO pojava, kao što su prirodni fenomeni ili ljudskom rukom stvoreni objekti, osim, možda, prethodno nepoznate strane letelice.
Stoga N u NLO umesto za neidentifikovani bi više odgovaralo da stoji neobjašnjeni ili nekonvencionalni, kao što je 1970ih bivši vazduhoplovni inženjer NASA-e, Pol Hil (Paul Hill) naslovio svoju knjigu na ovu temu: Nekonvencionalni leteći objekti.
Na engleskom akronim za NLO je UFO (Unindentified Flying Object), a na španskom, portugalskom i francuskom OVNI (npr. na španskom Objeto Volador No Identificado, na francuskom, Objet volant Non Identifié).
Tipične karakteristike NLO-a
Letelica nalik na tanjir ili disk, bez vidljivog ili čujnog pogona (pojavljuje se i danju i noću).
Brzopokretna svetla ili svetla sa očevidnom sposobnošću da brzo menjaju pravac (najranije spominjanje njihovog kretanja je opisano sa kao tanjiri koji poskakuju po vodi).
Velike trouglaste letelice ili svetla u obliku trougla.
Letelice u obliku cigare sa prozorima iz kojih izbija svetlost (meteoritsko kamenje je ponekad bilo prijavljivano na ovaj način).
Broj različitih oblika, veličina i svojstava navodnih NLO-a je ogroman – pominju se pravougli trouglovi, latinična slova V, lopte, kupe, rombovi, bezoblične crne mase, jaja i cilindri. Skeptici objašnjavaju ovu raznorodnost oblika, veličina i svojstava pomoću socijalno-psiholoških objašnjenja. Drugi istraživači razmatraju mogućnost da baš tako velika raznolikost ukazuje na moguće parafizičko poreklo, a neki i da postoji velika raznolikost u oblicima i veličinama ljudskih letelica, koja ukazuje na različito poreklo, na različite pogone i na različite svrhe, tako da raznorodnost NLO-a nije nipošto neočekivana niti neobjašnjiva.
Drugi argument je da stvarni oblik, u nekim slučajevima, može biti prikriven ili izmenjen jonizacijom vazduha oko objekta, što bi bile karakteristike pogonskog uređaja, u šta veruju i NASA-ini inženjeri Pol Hil (Paul Hill) i Džejms Mek Kembel (James McCampbell). Jonizovanje vazduha može takođe da objasni razlike u bojama, pošto različiti molekuli vazduha menjaju svoju strukturu na različitim energetskim nivoima, kao i električno svetlucanje nalik na neonsku svetlost, koje se često viđa oko objekata – to slično se dešava i sa polarnom svetlošću. Prema drugom tumačenju, oblik se može prikriti ili izobličiti usled promena u kosmičkom vremenu, koje potiču od antigravitacionog pogonskog sistema. Ipak, neki veruju da su takve spekulacije preuranjene zbog činjenice da je teza da su NLO-i vanzemaljske letelice problematična sama po sebi.
Drugi na ovo odgovaraju, koristeći se nekonvencionalnim tumačenjima, da je obim primećenih pojava toliko ogroman (struktura očevidaca se kreće od pilota aviona, pa sve do predsednika Sjedinjenih Država; pojave se povremeno beleže i na videu i na radarima) da se ne može prosto objasniti pomoću zemaljskih fenomena (kao što su meteorološki baloni, letelice, planeta Venera itd.). Jedan pisac tvrdi da su masovne pojave NLO-a osnova za prvobitno neobične pojave, okružene sa mnogo pogrešnih tumačenja,želja i nerazumevanja.
Drugi istraživači, poput Žaka Valea, misle da su opažanja NLO-a motivisana nekim mehanizmom kroz koji publika može da se oslobodi skrivenih strahova i zadovolji psihološku potrebu za maštanjem, jer, zaboga, zašto se talasi NLO pojavljivanja nisu podudarali sa takvim naučnofantastičnim ostvarenjima kao što su radio izvođenje Rata svetova iz 1938. Orsona Velsa ili filmskim verzijama Fleša Gordona iz 1936. i 1937.? Vale ističe da se teorija prema kojoj javnost gleda na izveštaje o NLO-ima kao na način za oslobađenje od psiholoških napetosti, opovrgava odsustvom korelacije između primetnih perioda interesovanja za naučnom fantastikom i glavnih vrhunaca aktivnisti NLO-a. Trebalo bi obratiti pažnju i na činjenicu da do sada nije bila predložena nijedna sveobuhvatna psihološka teorija koja bi objasnila nastanak svih izveštaja o NLO-ima. Značajan pokušaj, zasnovan na osnovu njegove teorije o arhetipima, načinio je švajcarski psihijatar Karl Jung u knjizi Leteći tanjiri iz 1959. Međutim, i sam Jung je verovao da su bar neki NLO-i istinske letelice, pozivajući se na materijalne dokaze do kojih se došlo simultanim radarskim osmatranjima.
Materijalni dokazi
U stvari, bilo je mnogo NLO izveštaja koji su bili praćeni materijalnim dokazima različitih vrsti, kako neposrednih, tako i posrednih. Hajnekova skala bliskih susreta definiše posredan materijalni dokaz kao podatak dobijen od bliskih susreta prve vrste, npr. podaci do kojih se došlo sa udaljenosti putem radara ili fotografisanjem. Mnogo posredniji materijalni dokazi dolaze od bliskih susreta druge vrste, interakcija koje se dešavaju na bliskoj udaljenosti, uključujući tzv. tragove sletanja i fiziološke efekte.
Za manji broj ovih slučajeva se ispostavilo da su bili namerne obmane, dok je veći broj slučajeva, uključujući i one koje su istraživale vladine i vojne agencije, označen kao neidentifikovan ili neobjašnjiv. Analizom većine slučajeva se došlo do rezultata koji su dvosmisleni ili nezaključivi. Ipak, čak i dvosmislene fizičke slučajeve bi trebalo podvrgnuti statističkoj analizi, kako bi se otkrili trendovi među slučajevima.
U listu različitih materijalnih dokaza spadaju:
Radarski kontakti i praćenja, ponekad i sa različitih položaja. Ovi dokazi se često ubrajaju u najbolje, pošto su tom prilikom uključeni obučeno vojno osoblje, simultana vizuelna opažanja i presretanja avionima. Jedan takav primer je bilo masovno opažanje velikih, bešumnih, niskoletećih crnih trouglova 1989. i 1990. iznad Belgije.
Fotografski dokazi, uključujući fotografije, video zapise, uključujući ponekad i video u infracrvenom spektru (retko).
Zabeleženi vizuelni spektrogrami (izuzetno retko). — (vidi spektrometar)
Materijalni dokazi o tragovima sletanja, uključujući tragove na zemlji, spaljenu i/ili raskopanu zemlju, spaljenu ili polomljenu vegetaciju, tragove metala i dr. (vidi npr. NLO incident na koti 611), magnetne anomalije i povećan nivo radijacije. Dobro poznati primer iz 1980. je šumski incident u Rendelšamu, koji se zbio u Engleskoj. Drugi se odigrao 1964. kod Sokoroa (Socorro) u Novom Meksiku i smatra se za jedan od najneobjašnjivijih slučajeva Projekta Plava knjiga. Katalozi nekoliko hiljada takvih slučajeva su sakupljeni, a posebno od strane istraživača Teda Filipsa (Ted Phillips).
Fiziološki efekti na ljude i životinje uključujući privremenu paralizu, osip kože, opekotine kože i očiju i simptome slične trovanju od radijacije, kao što je bio Keš-Lendrumov incident (Cash-Landrum incident) iz 1980. Jedan ovakav slučaj iz Venecuele, koji je bio objavljen i časopisu Američka nauka (Scientific American magazine), potiče iz čak 1886. Takozvani slučajevi sakaćenja životinja/krava, za koje neki takođe veruju da su deo NLO fenomena. Takvi slučajevi su bili analizirani uz pomoć tehnika forenzičke nauke.
Biološki efekti na biljke poput ubrzanog ili usporenog rasta, proklijavanja semena i prelomljenih stabljika (obično se povezuju sa slučajevima sa materijalnim dokazima ili sa krugovima u usevima).
Elektromagnetne smetnje uključujući blokade automobila, nestanke struje, radio/TV smetnje, otkazivanje rada magnetnih kompasa, navigacionih sistema, sistema za komunikaciju i smetnje u radu motora aviona.
Daljinska beleženja radijacije, neka se spominju u dokumentima FBI-ja i CIA-e o zbivanjima iznad vladinih nuklearnih instalacija kod Nacionalne laboratorije u Los Alamosu i Nacionalne laboratorije u Ouk Ridžu 1950., a takođe ih u svojoj knjizi spominje i direktor Projekta Plava knjiga Ed Rupelt (Ed Ruppelt).
Čvrsti materijalni dokazi, kao što je bio slučaj Ubatuba (Ubatuba) u Brazilu 1957. sa ostacima magnezijuma, koji su bili analizirani od strane Kondonove komisije i drugih. I u incidentu Sokoro iz 1964. bilo je tragova metala, koje je analizirala NASA.
Razno: Zabeležene elektromagnetne emisije, kao što su mikrotalasi detektovani u dobro poznatom slučaju iz 1957. sa osmatračkim avionom RB-47, koji je takođe bio i vizuelni i radarski slučaj. Za polarizacione prstenove oko NLO-a dr Džejms Harder (Dr. James Harder) je smatrao da su intenzivna magnetna polja NLO-a koja stvaraju Faradejev efekat.
Uprkos tome što mnogi naučnici imaju nisko mišljenje o ovoj temi, mnogi fizički efekti su zreli za naučnu analizu. Sturokov NLO panel je 1997. sproveo sveobuhvatni pregled slučajeva sa materijalnim dokazima.
Pojedini naučnici i inženjeri su pokušali da podrže moguću fiziku u vezi sa NLO-ima kroz istovremenu analizu i izjava očevidaca i materijalnih dokaza. Primer su dali bivši inženjer NASA-e Džejms Mek Kembel (James McCampbell) u knjizi Ufologija (Ufology) i drugi NASA-in inženjer Pol Hil (Paul Hill) u knjizi Nekonvencionalni leteći objekti (Unconventional Flying Objects). Među temama koje su obojica dodirnuli bilo je i pitanje kako NLO-i mogu da lete supersoničnim brzinama, a da ne stvaraju zvučni prasak (sonic boom). Mek Kembelovo rešenje u vidu mikrotalasne plazme koja cepa vazduh ispred letelice, istražuje dr Leik Mirabo (Dr. Leik Myrabo), profesor inženjerijske fizike na Renslerovom politehničkom institutu, kao mogući napredak u hipersoničnom letenju. Neka nedavna dostignuća na polju elektronskog ratovanja veoma liče na elektromagnetne smetnje i fiziološke efekte opisane u NLO slučajevima iz 1940ih i 1950ih. Američki Vazduhoplovni naučni savetodavni odbor je 1997. objavio izveštaj o naoružanju vazduhoplovstva za 21.vek, u kojem se opisuje kako bi energetska oružja navođena mikrotalasima mogla biti upotrebljena za blokadu vozila, čime bi ona postala laka meta za bombardovanje. Isto oružje je u stanju da onesposobi navigacione i komunikacione sisteme aviona, kao i električnu mrežu i elektronske uređaje na zemlji. Mikrotalasna oružja za kontrolu masa koja izazivaju temperaturu i intenzivan bol bila su najavljena 2001. Druga mikrotalasna oružja bi izazivala gubitak telesnih funkcija.
Izvor: Wikipedia
Vidět, jak tam je tak mnoho lidí kupují on-line a rovněž prozkoumávat místa internetovém trhu, se stala velmi populární získat opravné prostředky online. Online je bezpečný postup na objednávku drogy. Typicky, pokud jste ztratili krásu svého partnera, možnosti léčby, jako je Cialis ke zlepšení potence je nepravděpodobné, aby mu pomohl zpět. Cialis je lék používaný k léčbě několik stížností. Co víte o Cialis České? Už jste někdy slyšeli o ? Látky, jako je , jsou spojeny různé druhy zdravotních problémů. Kladně, pro spoustu kluků, čímž se celé věci na prvním místě je nejtěžší krok. Existuje více než 200 předpis léky mohou vést k vztyčitelný dysfunkce, včetně vysokotlakých léků populární v krvi, léky proti bolesti, a většina antidepresiv. K dispozici jsou možné vedlejší efekty spojené s jakýmkoliv typem léků. Promluvte si se svým dodavatel zdravotní péče o správné likvidaci tohoto léku.
