Šta je basna? Basne u stihu – Zmaj, Ljuba Nenadović, Kečkić

    0
    1631

    Šta je Basna?

    Kao neobičan i relativno redak, iako rado čitan žanr basna potiče iz davnina. Proistekla je iz znamenite “Pančatantre”, ili “Pet knjiga o postavkama nauke o životu”, zbirke indijskih priča pisanih na sanskritu (klasičnom indijskom jeziku).

    Basna je kratka priča u kojoj se životinje ili biljke ponašaju kao ljudi. Ona uvek sadrži nešto poučno za čitaoca. Te poruke su značajne istine o životu. Basne imaju prenosno, poetizovano značenje.

    Uprkos svom obimu basna ima širinu i specifična, provokativna, skrivena značenja. Veliki svetski pisci bavili su se basnama. Kad nas je najpoznatiji Dositej Obradović, kod Francuza Lafonten, kod Rusa Kirilov, kod Namaca Lesing.

    Većina vas navikla je na basne u obliku kratke priče ali neretko su one pisane i u stihu, Jovan Jovanović Zmaj, kao izrazita pesnička figura, negovao je ovu vrstu. Napisao je mnoge basne u stihu i prozi koje je objavljivao u svom časopisu “Neven”, jednom od prvih dečijih časopisa na svetu.

    Pored Zmaja, mnogi naši pisci pisali su basne u stihu:

    basne u stihu min

    Patak i žabe – Jovan Jovanović Zmaj

    Ako ste dokolni,
    Pročitajte ovo:
    Stari patak ukraj bare
    Držao je slovo.

    Slušale ga žabe
    Velike i male,
    Slatke su mu reči
    Jedva dočekale.

    Govorio patak
    O vrlini mira,
    I da niko nikog
    Ne treba da dira.

    Svako ima prava
    Da slobodno živi,
    Niko ne sme tlačit one
    Što mu nisu krivi.

    Sloga, mir i ljubav
    Blagoslov je pravi,
    zato neka niko
    Nikoga ne gnjavi.

    Slušale su žabe
    Ovo krasno slovo …
    Kad patak ućuta,
    Desilo se ovo:

    Jedan žabac mali
    Pobliže je stao –
    A patak ga zgrabi,
    Pa ga progutao.

    Iz ovog se nešto
    I naučit dade:
    Hulje lepo zbore,
    Al’ nitkovski rade.

    Kurjak i ovca – Blagoje Kečkić

    Kurjaka jednog snađe beda gruba
    i onako ranjen od pasijih zuba
    Pokraj reke leže da odmori kosti:
    – Oh! – jauknu bolno: – Bože mi oprosti
    Od napasti ove i nevolje ljute
    Bar da imem negde svoje skromne kute
    Lakše bi mi bilo! Bila bi i nega
    Al’ od mene bolnog sve zverinje bega!
    I u tome spazi ovcu iz daleka
    – Daj mi – viknu – vode! Daj mi radi leka!
    Zar ne vidiš da sam sav u ljutoj rani
    A niko ne priđe da me bar odbrani
    Od nesretnih pasa i njihova besa!
    Skinuše mi s leđa polovinu mesa.
    – O – na to će ovca, s one druge strane:
    Znam da su ti teške i opasne rane,
    A ja sam ti uvek blaga duša bila
    Pa zašto te ne bih vodom uslužila,
    Neg’se bojim, znaš li  – i ako si bedan
    Da ne budeš gladan, više nego žedan.

    Strašljive zeke – Andra Franičević

    Rešili su zečevi
    Da podignu glave,
    I da žive životom
    Gordim i bez strave.

    Al’ kad samo šušnuo
    Jedan listak mali,
    Svi zečevi niz polje
    U bekstvo se dali.

    Jer šta vredi što je šum
    Malog lišća šala,
    I šta vredi odluka
    Kad su srca mala.

    Žaba – Ljubomir P. Nenadović

    Podiže se or’o, kao što je svik’o
    U visine gore gde ne stiže niko;
    Ostavi u nizu svu žgadiju slabu;
    Kad je na breg pao, vidi jednu žabu.
    Začudi se or’o pa joj zborit pođe:
    – Kako na ovakvu visinu ti dođe?
    A žaba mu reče, iz sna se budeći:
    – Eto, nemam krila, al’ dođoh puzeći.

    Mladi Orao – Milorad J. Mitrović

    Mlad se or’o pod oblake kren’o,
    Pa razmišlja sa visina neba:
    – Šta je zemlja i sve što je njeno?
    Ništavilo prezreti ga treba.

    Eno slona, k’o da gledam mrava,
    Šuma liči na maleno džbunje,
    A ti ljudi, ta sujeta prava,
    Izgledaju kao kakvo trunje.

    Haj, ta orla drukče Gospod stvori,
    On je biće mimo zemnog sveta,
    S munjom leti, s gromovima zbori,
    I nebo je stvoreno za njega.

    Tako or’o, i na krila gleda,
    I gordi se uz osmehe hole,
    Zatim letnu još nekol’ ko reda,
    Pa se onda i on – spusti dole.

    loading...

    POSTAVI ODGOVOR

    Molimo vas da unesete svoj komentar
    Unesite svoje ime