Sadržaj
Jak imunitet i vitalnost su ključni faktori opšteg zdravlja i dobrobiti čoveka, a istovremeno i temelji dugovečnosti. Zato je ideja o produženom životnom veku i očuvanju vitalnosti u poznim godinama postala sveprisutna u savremenom društvu.
Živeti, dugo, zdravo i sa puno energije je postao životni moto, a ključ za postizanje ovih ciljeva leži u razumevanju veze između vitalnosti i jakog imuniteta. U ovom tekstu predstavićemo vam nekoliko načina i smernica koje treba slediti ako želite imati dug život.
Imunitet – branitelj našeg zdravlja
Imunitet je zapravo jedan složen sistem unutar našeg tela koji se sastoji od tkiva, ćelija i organa i koji se po potrebi pokreće i daje prirodni odgovor organizma na napade patogena iz okoline, uključujući bakterije, viruse, gljivice i druge potencijalno štetne mikrobe. On služi kao prva linija odbrane našeg tela od infekcija i bolesti.
Jak imuni sistem je ključan faktor za očuvanje vitalnosti i dugovečnosti. Sticanje snažnog imuniteta zahteva kombinaciju faktora, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, kvalitetan san i smanjenje stresa.
#1 Uravnotežena ishrana
Pravilna ishrana ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta. Hrana bogata antioksidansima, vitaminima i mineralima, kao što su C vitamin, cink, selen, magnezijum i beta-karoten pomaže u podršci zdravlju ćelija imunološkog sistema. Ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama poboljšava vašu sposobnost da se oduprete infekcijama.
Neki lekari i nutricionisi sugerišu da je potrebno kozumirati što više takozvane superhrane, kao što su spirulina, ašvaganda, godži bobice, avokado, cvekla ili reiši pečurke. Pored toga, važno je da u svoje obroke uvrstite zeleno povrće i mahunarke, integralne žitarice, ribu i jagodičasto i bobičasto voće.
Ukoliko ne volite neko voće i povrće, možete potražiti i pomoć u vidu suplemenata i preparata. Već pomenuta reiši gljiva ekstrakt u kapsulama ili takozvana “pečurka besmrtnosti” može biti odličan izbor koji donosi mnoge benefite našem zdravlju, a između ostalog jača i imunitet.
U svakom slučaju, mogućnosti su zaista velike, pa ukoliko ne preferirate neke namirnice – vitamine, minerale i druge hranljive materije koje te namirnice sadrže možete nadoknaditi kozumiranjem druge hrane, ali i korišćenjem dodataka ishrani.
#2 Redovna fizička aktivnost
Redovno vežbanje pomaže u stimulaciji cirkulacije i limfnog sistema. Trening takođe doprinosi smanjenju stresa i rizika od upala, čime se jača imunitet.
Bilo da ste fizički aktivni 10 ili 45 minuta dnevno, benfit po vaše zdravlje će biti vidljiv. Ipak, stručnjaci preporučuju da minimalno vežbate 150 minuta nedeljno. Možete šetati, trčati ili radi vežbe snage, a najbolje bi bilo da to bude kombinacija različitih aktivnosti.
#3 Kvalitetan san
Nedostatak sna može značajno oslabiti imuni sistem čoveka. Tokom dubokog i kvalitetnog sna organizam se regenireše i obnavlja, a to je vreme kada se imunološki procesi odvijaju.
U zavisnosti od starosne dobi, ali i od individualnih potreba čoveka, i vreme potrebno za regeneraciju organizma, odnosno potrebna dužina san se razlikuje. Tako na primer, bebe treba da spavaju od 12 do 16 sati, predškolci od 9 do 12, tinejdžeri 8 do 10, a odraslim osobama je dovoljno od 7 do 9 sati sna. Osobama starijim od 65 godina potrebno je 7 do 8 sati sna.
#4 Smanjenje stresa
Stres je odgovor našeg tela na neki traumatičan događaj koji može biti trenutan, ali i da traje duže vreme. Akutni stres čovek lako može da savlada i on često ne ostavlja posledice po zdravlje, čak nas na neki način i brani od spoljašnjih uticaja. Međutim, hronični stres je ono što nas „ubija“ i što negativno utiče na naš imunitet. Kortizol, hormon stresa, deluje tako što usporava i potiskuje funkcije ćelija koje su odgovorne za stvaranje imuniteta čoveka.
Tehnike za upravljanje stresom, kao što su meditacija, joga ili duboko disanje, mogu pomoći u održavanju ravnoteže organizma i na taj način dati podršku imunološkom sistemu.
Vitalnost – ključ za kvalitetan život
Vitalnost se često opisuje kao osećaj da ste puni energije i života. To nije samo odsustvo bolesti, već i prisustvo dobrih vibracija. Ljudi koji su vitalni su puni energije, entuzijazma i optimizma. Ključ za održavanje vitalnosti leži u uravnoteženju fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja, a svi ovi činioci utiču na kvalitet života.
- Fizička vitalnost – Održavanje fizičke vitalnosti zahteva kombinaciju pravilne ishrane i bilo koje vrste fizičke aktivnost koja će telo i organizam držati u kondiciji.
- Mentalna vitalnost – Zdrav um je jednako važan kao i zdravo telo. Mentalna vitalnost uključuje kognitivnu sposobnost, kreativnost i emocionalnu stabilnost. Održavanje mentalne vitalnosti zahteva učenje novih veština, rešavanje problema i neprestano vežbanje moždanih ćelija.
- Emocionalna stabilnost – Ona uključuje veštine upravljanja emocijama, razvijanje emocionalne inteligencije i održavanje pozitivnih odnosa prema drugim ljudima.
Dugovečnost – cilj svih čovekovih napora
Dugovečnost ili produženi životni vek, predstavlja sposobnost pojedinca da živi duže od prosečno očekivanog trajanja života. Ovaj koncept poslednjih godina više nego ikada privlači pažnju ljudi širom sveta. Svi želimo da doživimo stoti rođendan, a to ipak nije rezultat slučajnosti, već donošenja pametnih odluka i izbora koji se tiču brige o telu i umu.
Širok spektar faktora utiče na to koliko će čovek dugo živeti, od genetike pa sve do medicinskih intervencija. Evo nekoliko osnovnih faktora koji utiču na dugovečnost.
Genetika
Igra jednu od ključnih uloga u određivanju predispozicija za dug život. Ljudi čiji su roditelji ili preci doživeli duboku starost, generalno imaju veće šanse da i sami budu dugovečni. Istraživanja su pokazala i identifikovala gene koji utiču na proces starenja i sposobnost tela da se regeneriše.
Odnose na zdravu ishranu, fizičku aktivnost, izbegavanje ili umereno konzumiranje alkohola, ustručavanje od upotrebe cigareta i izbegavanje stresnih poslova i situacija.
Medicinska pomoć
Prevencija koja se odnosi na redovne medicinske preglede i kontrole, vakcinacije i terapije takođe doprinosi dugovečnosti čoveka. Danas su klasična i tradicionalna medicina, ali i farmaceutska industrija jako napredovale.
U klinikama se rade teške hirurške intervencije a farmaceutske kompanije spravljaju lekove i preparate koji pomažu ljudima da produže svoj život. Dostupni su preparati na bazi bilja i suplementi koji se mogu kupiti i onlajn. Jedna takva internet prodavnica je i Sanovita koja brine o vašem zdravlju jer u njoj možete nabaviti razne dijetetske suplemente ali i proizvode na bazi meda, pčelinjeg polena, perge i propolisa, sastojaka koji imaju izraženo pozitivno dejstvo na zdravlje čoveka.
Šta kaže statistika, koliki je prosečni životni vek čoveka?
Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija iz 2019. godine, svetska populacija će se do kraja 2050. godine sa sadašnjih 8 povećati na 9,7 milijardi. Najveću zaslugu u ovako velikom rastu ima sve duži životni vek ljudi.
Od 1900. godine do danas, prosečan životni vek na Zemlji se više nego udvostručio. Sa prosekom od oko 31 godinu, koliko se živelo na početku prošlog veka, u 2023. se došlo na 73,2 godine. Očekuje se da će do 2050. godine ta granica biti oko 77 godina. Takođe, povećao se i broj ljudi koji imaju 100 i više godina. Istraživači su izneli podatak da je u 2015. godini njihov broj bio oko 450.000 i procenili da će ih u 2050. godini živeti preko 3,7 miliona ljudi starijih od sto godina.
Što se tiče naše zemlje, prema podacima sa sajta https://ourworldindata.org/ u Srbiji je prosečan životni vek u 2021. godini bio 74,2 godine, što je oko 10 godina manje u odnosu na životni vek u Monaku, Japanu ili, recimo, u Australiji. To govori da, nažalost, spadamo u evropske zemlje koje su po dužini životnog veka među poslednjima na listi.
Da zaključimo, vitalnost i jak imunitet su ključni faktori za postizanje dugovečnosti i kvalitetan život. Pa ako i vi želite da doživite stotu, morate pored genetskih predispozicija održavati svoje telo i um vitalnim i jačati imuni sitem.
