Više od 5000 godina jednogrba kamila služi u pustinjskim zemljama kao nosač tereta. Potpuno je prilagođena pustinjskom načinu života. Jastučići na tabanima omogućavaju joj kretanje po pesku. Jednako podnose visoke dnevne temperature kao i pustinjske hladne noći. Oči su od peska žaštićene dugim trepavicama, a uši dugim dlakama. Nosne otvore zatvaraju mišići, a rad suznih žlezda je pojačan da bi se ispirao pesak iz očiju. Kamila omože da izdrži i nedelju dana u pustinji bez vode. Podnosi gubitak vode i do 30 procenata od svoje težine. Kamila za 10 minuta popije onoliko vode koliko je izgubila i uspostavlja ravnotežu kretanja vode u organizmu. Može se jasno videti kako oslabljena životinja dobija svoj prvobitni zdrav izgled.
Pogrešno je mišljenje da kamila u stomaku ima vreću vode ili da u grbi ima rezervoar sa vodom. Grba je u stvari rezerva masti.
Kamilu nepravedno smatraju glupom životinjom. Plašljiva je i promenljivog raspoloženja ali je za prevoz ljudi nezamenljiva. Noseći teret od 200 kilograma pređe 4 kilometra na sat.
