Sadržaj
Crtanje je nekada bilo jedna od najzanimljivijih aktivnosti za decu. Sećate se, kad smo bili deca, bilo je dovoljno da nam neko da papir, olovku i bojice pa da provedemo sate zabavljajući se i stvarajući. Iako toga ima i danas i crtanje ni u kom slučaju nije “prevaziđeno”, činjenica je da naši životi i detinjstvo naše dece postaju sve digitalniji i online.
Mnogim roditeljima je teško da idu ukorak sa inovacijama i da održe zdravu ravnotežu između online igara i svega onog što decu može zainteresovati u realnom svetu. No ukoliko se odvoji vreme za usporavanje i isključivanje od digitalnog sveta, te se posveti crtanju i vežbanju kreativnosti, to je već dobar put do izgradnje jakog mentalnog zdravlja. Pored toga što će crtanjem razvijati maštu, deca mogu računati na brojne druge benefite poput zdravog upravljanja stresom, oslobađanja od raznih strahova i slično. Evo zbog čega već danas treba da date svom mališanu ideju da sedne i crta!
Crtanje poboljšava kreativnost i aktivira mozak
Crtanje aktivno otvara naš mozak za kreativno razmišljanje. Kada se razvija maštovitost i osmišljavaju nove ideje, to pomaže u stimulisanju mozga i stvara nove neuronske puteve koji omogućavaju da obrađujemo nove informacije i učestvujemo u kreativnom rešavanju problema.
Dakle, redovno crtanje nije samo način da dete stvori nešto lepo. Naprotiv, istu moć mašte i veštine kritičkog i kreativnog mišljenja mališan može primeniti u raznim svakodnevnim situacijama. Ova otvorenost uma i pristupanje problemima sa više strana neosporno će uticati na to da se razviju u samosvesne ljude, koji tragaju za rešenjima i veruju da je svaki izazov na koji naiđu prilika za rast i uspeh.
Crtanje je čin posredovanja i podstiče svesnost
Možda vam skiciranje i dugo crtanje bez posebnog cilja deluje kao nerazuman i izlišan zadatak. Međutim, upravo je suprotno – ako se izdvoji vreme i fokus bude na skici, odnosno crtežu, vežba se jedna veoma dragocena veština, a to je svesnost. Prisutnost, svesnost, moć koncentracije i usmerene pažnje ili jednostavno – mindfulness, veština je koja će mnogo značiti detetu dok raste, ali i u odraslom dobu. Usredsređivanje na crtanje omogućava da budemo pažljiviji prema svetu oko sebe. Centriranje sebe i odvajanje vremena sa olovkom ili četkicom u ruci može pomoći i deci i roditeljima da pronađu osećaj ravnoteže u svakodnevnom životu.
Ujedno, crtanje može pomoći da se izazove ono što naučnici nazivaju stanjem „protoka“ (tzv. flow). Tokom procesa, dete postaje u potpunosti angažovano na projektu, odnosno crtežu na kom radi. Ova povećana koncentracija može pomoći da se otklone sve smetnje ili negativne misli i brige koje mališan možda ima.
Crtanje kao vežba za komunikaciju i razvijanje vizuelnog jezika
Premda deci dolazi kao sasvim prirodna igra, crtanje je zapravo kao učenje ili vežbanje novog jezika. Dok vežbaju kreativnost, moći će sve veštije da izraze svoje složene misli ili osećanja za koja možda ne mogu da pronađu prave reči. Razvijanje ovog vizuelnog jezika pomaže im da bolje razumeju sebe, svoj unutrašnji svet, misli, emocije i želje. Sve to je dobro polazište za razumevanje drugih i, naravno, bolju komunikaciju i druženje sa vršnjacima, ali sa odraslima.
Umetnost i crtanje smanjuju stres i anksioznost
Art terapija je uobičajena i efikasna praksa. Naučno je dokazano da bavljenje umetnošću smanjuje stres i anksioznost. Crtanje omogućava da kontrolišemo i određujemo ono što se stvara. Kada nešto kreiramo, u našem telu se oslobađa dopamin i aktiviraju se centri za “nagrađivanje” u mozgu. Reč je svakako o osećaju postignuća koji pomaže da ublažimo stres koji možda u nekom trenutku osećamo.
Iako je možda roditeljima teško da u to poveruju, i deca doživljavaju stres kao i odrasli. Počev od pomisli da nikada neće savladati neko gradivo ili završiti domaći, preko izazova i poteškoća u odnosu sa vršnjacima, kada se ne razreše, sve ove situacije mogu biti stresne i izazvati širok spektar problema. Detetu se može poremetiti san, a nisu isključene ni promene raspoloženja, debljanje i anksioznost.
Međutim, kroz crtež mališan može da oslobodi sve skrivene emocije koje može da oseća u svom svakodnevnom životu. Aktivnosti poput crtanja ili slikanja smanjuju nivoe kortizola u mozgu, hormona koji se obično povezuje sa stresom. Zbog toga, ovi hobiji mogu ograničiti pojavu raznih stanja u kasnijem životu, kao što su anksioznost, nesanica i depresija.
Crtanje pomaže u ublažavanju fobija
Od kada se radna terapija prvi put pojavila u kasnom 19. veku, kursevi zasnovani na zanatima i umetnosti često su se prepisivali pacijentima koji se bore sa anksioznošću, fobijama i posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP). Ovi kursevi se planiraju i organizuju u različitim formama i strukturama – od pečenja preko pletenja do baštovanstva – i posebno se fokusiraju na stimulisanje hormona koji promovišu radost i blagostanje.
Ponavljajuće radnje koje uključuju ove umetnosti pomažu da se dečijim umovima obezbedi zdrava distrakcija i smanji aktivnost u amigdali, regionu mozga koji je povezan sa obradom strahova i negativnih misli. Kao rezultat toga, deca mogu da razviju efikasan mehanizam suočavanja sa svim strahovima, fobijama ili osećanjima anksioznosti koji bi inače uticali na njihovo mentalno zdravlje.
Crtanje povećava sreću
Na kraju, ali ni slučajno najmanje važno, crtanje je dobar put do toga da vaše dete postane srećnije. Osećaj zadovoljstva koje dete dobija kroz crtanje može drastično uticati na njegovo raspoloženje. Već je pomenuto da bavljenje vizuelnom umetnošću povećava oslobađanje dopamina – neurotransmitera poznatog i kao „hormon sreće“. Zbog toga, deca imaju tendenciju da postanu srećnija i mnogo ispunjenija kada učestvuju u umetničkim i zanatskim aktivnostima. Stoga je dobro da svakodnevno podstičete dete da boji, crtka ili slika. Ukoliko pokazuje veliko interesovanje za stvaralaštvo u ovom smislu, priuštite detetu časove crtanja u školi. Među stručnjacima i u okruženju koje neguje talenat i ljubav prema slikanju i vizuelnoj umetnosti, mališan će se dodatno opustiti i biti raspoloženiji.
Suština je upravo u tome što ćete na ovaj način osigurati mirnije, srećnije i zadovoljnije detinjstvo svom detetu. Ne treba zaboraviti da se ovako gradi čvrst temelj za zdrav život i mentalnu stabilnost u odraslom životu. Prema tome, olovka i papir u ruke i nacrtajte sreću!
