Cilj navedenih basni je da pouči, popravi ljude, u njima su opisane dobre osobine ili mane ljudi. Obično su basne kratke priče u kojima glavnu ulogu imaju životinje (ponekad biljke i nežive stvari) neretko su to ptice, danas vam njih predstavljamo. Basne je napiso čuveni Grk Ezop.
Soko i petao
Navikao soko na gazdu, pa mu sletao na ruku, kada bi ga ovaj pozvao. Petao je pak bežao od gazde i kreštao kada bi mu ko prišao. Jedanput će soko reći petlu:
– Vi, petlovi, niste zahvalni; vidi se da ste ropske prirode. Prilazite gazdi samo kada ste gladni. Mi smo divlje ptice drugačije: i snažne smo i možemo da letimo brže od ljudi a same im slećemo na ruku kada nas pozovu. Mi uvek imamo na umu da nas oni hrane.
Petao mu na to odvrati:
– Vi ne bežite od ljudi zato što nikada niste videli pečenog sokola, a mi stalno gledamo pečene petlove.
Golub i Vrana
Golubica se hvalila medju pticama kako je plodna. „Ja preko godine izležem po osam do dvanaest mladih, dvorim ih, hranim, učim ih leteti, letim s njima po njivama, i živim radosno i veselo s decom, unucima i praunucima, dok vi jedva dvoje othranite.“ „Šuti!“- odvrati joj jedna vrana, koja je slušala to hvalisanje. „Ne hvali se sa stvarima koje ti zadaju mnogo jada i čemera! Koliko mladih imaš, toliko se puta u crno zaviješ. Jer jedva da se opernate, već ih ljudi peku i jedu.“
Orao i Vrana
Orao podigne u visinu kornjaču, koja svoje telo sakrije u svoj oklop. Tako skrivenu, orao je nije mogao ni na jedan način povrediti. Tada kroz vazduh doleti vrana i, leteći blizu orla, ovako rekne:
– Kandžama si ugrabio zaista izvanredan plen, ali ako ti ne pokažem šta treba da radiš, umorićeš se noseći uzalud njegov teret.
Orao obeća deo, i onda ga ona posavetuje da s visine na stenu baci čvrstu korubu i smrvi je, a kada je bude razbio, lako će pojesti meso. Orlu se dopadne ono što mu je vrana rekla, posluša savet i sa svojim učiteljem podeli bogatu gozbu.
Tako je kornjača, zaštićena darom prirode, na strašan način poginula jer je bila slabija u borbi sa dva protivnika.
